Просветни гласник

178

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНШ4

живот, јер му је он најбллжи и најсдичнији његовом сопственом животу. Ови су очигледни примери особито важни с тога, што су најприроднија објективна допуна васпитаниковим субјективним примерима. Шнола даје васпитанику нзобила прилике да иосматра моралпо понашање како учитељево тако и ђачко, да уочено памти и да му подражава, Учитељ је после родитеља највећи узор деди. Најпре отад и мати, а доцније још и учитељ, највећа су светиња за децу. Они су им најсавршенија бића на свету, најузвишеније личности. Њима припада највеће поштовање, највећа љубав дечја — претпостављајући да су учитељи људи на свом месту. Но не ретко учитељева слика наткриљује у овом погледу и саму родитељску, где врло важну улогу игра вера дечја у учитељево свезнаоштво и његову непогрешљивост, те ће народ чешће рећи: „Бог да прости учитеља па родитеља! 1 Из тога узрока учитељев пример има ванредно снажан утицај на ученике. Учитељ долази са сваким васпитаником у двојаке непосредне односе: као с појединцем, кад има посла само с њим једним (кад нпр. само њега једног хвали или куди, награђује или казни), а и као са чланом целине, опште заједнице, (кад учитељ врши опште дужности које се тичу целога разреда, тако да се оне тичу и сваког појединог у једнакој мери). Осем тога сваки је васпитаник још чист посматралац односа између учитеља и других ученика, који се односи иначе не тичу њега лично непосредно. Но у сваком су случају овде од особене важности примери, које васпитаник тече посматрајући учитеља као вршиоца оиштих послова, оиштих дужности. Ту васпитаник тече уопште прве нримере о верноети и оданости својој отгшшој дужности. У породици, где влада родитељска љубав и породична зависност, није тако удесна прилика за јасне примере ове врсте, као што је овде, где су сви ученици равноиравни чланови заједнице, а учитељ њихов општи старешина, У овом погледу „учитељев пример — вели Кер — врши чудесну моћ над учеником. Кад је учитељ тачан и уредан у свему, и деца су; она су љубазна, милостива, пријатна, услужна и предусретљива, ако је он према њима љубазан, правичан и добар. Она су с њим заједно чак и весела, задовољна и срећна. А напротив Факт је да се тврдоглави учитељи вавек туже на дечју тврдоглавост, неуредни и лени учитељи да се увек боре са нерадом и леношћу (ђачком), неуљудни пак учитељи да се увек туже на суровосг (ђачку)... Какав учитељ, такав ђак; какав извор, такав поток; каква прилика, таква слика". 1 ) ') С. Кећг, Бге 1'гах18 с!ег Уо1к88сћи1е, гећп<;е АиИа^е, ОоЉа 1887., стр. 43 и 44. (У нас се ово дело налази у нреводу г. Ст. Д. Поновића, са једног ранијег, те и неиотнунијег издања. Врло бп корисно било ово дело ноново превести).