Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВД

179

Услед тога прави учитељ не сме бити као обични људи. Он мора имати широко срце, благу нарав, мора бити уздржљив и стрпељив како ирема сваком појединцу тако и према целој школи; да је смишљен и разборит, да је увиђаван и тактичан; да сваки миг и сваки покрет у саобраћају с ученицима врши свесно и да унапред зна који ће утицај његово држање учинити на иријемчиво срце дечје. Нигде не изазивају мали узроци тако велике иоследице као у васпитавању. Учитељ, као пример уопште, утиче на своје ђаке и у школи и ван ње, и кад га они виде и кад га не виде, већ само кад чују за његов рад. Он врши моћан утицај на своје ученике и носле много година, често и целога живота њиног. „Још — вели Нимајер — и у зрелијим годинама, чак кад такви васпитачи више и не буду међу живима, утиче успомена на њих и даље, и често даје највише моћи за отпор у часовима искушења, највише срчаности за испуњавање тешких дужности, за извођење тешких предузећа. 1 ) Зато прави учитељ не сме сам себи много што-шта допустити, што је другим људима допуштено. Он мора у сваком свом раду, у сваком свом делцу као и највећем делу, имати на уму да је учитељ, и да на њ гледају стотине очију, да га слушају стотине ушију, да се за њ разбирају и о њему воде рачуна стотине умова и срдаца оних безазлених и невиних ђачића, којима је он узор, светиња, полу-бог. Од свега онога што би на децу могло утицати ма на који начин рђаво, прави се учитељ уздржава и кад је пред ђацима и кад није предњима; и напраситости, и лажи, и неверства, и оговарања, и псовке, и свађе, и пијанства, и картања итд. Он мора имати више од осталих људи увиђавности и знања, одмерености и такта. Он мора целим својим животом бити оно што је био Христос својим ученицима, ако хоће да је прави учитељ, прави васаитач, а школа, чији је он представник, да буде права школа, право васииталиште. „Ако се хоће — вели Кср — да школа буде васиитни завод, и ако се хоће да се у њој деца васпитају у захтеваним врлинама, онда је пре свега потребно да учитељ буде својим ученицима свуда и увек узор и углед у свим оним врлинама у којима треба деца да се васпитавају. Такав је удес, да људи више верују очима но ушима и да велики углед буди подражавање, а суђењу да даје више законе. Стога учитељ мора да јесте што деца треба да буду; мора чинити оно што деца треба да чине; не сме чинити оно што деца не треба да чине; он треба да буде деци углед у животу и кад га она виде и кад га не виде, и кад га чују и кад га не чују; он им мора бити узор и углед у свему што је добро... Ако је учитељ човек, који своју децу не поучава само, већ и живи њима на очиглед онако како их поучава... онда се

Ј ) А. Ј^гпгЈпег, Егггећипу, стр. 89.