Просветни гласник

ПРООВЕТНИ ГЛАСНИК

дечје срце упија уз учитељев пример и расте у вис као бршљан уз грм... Где нема добра примера, где се на очигдед деци не ради како ваља, где учитељ прописује правида која сам не исауњава, где кажњава за пороке које сам чини — ту није ни мислити о успешном васпитавању дечјем". 1 ) Поједини ђаии врше такође, и то често врдо снажан, утицај на остаде другове с којима додазе у непосредан додир, иди који посматрају њине односе с другима и подражавају ам. Но сви ђаци не врше подједнак утицај. Као год у друштву одрасдих тако исто и у дечјем друштву, у шкоди, има појединих ђака који уживају симпатије осталих другова и за којима се сви радо поводе. Такви су ђацн или најбољи у шкоди, иди најумешнији и најодважнији играчи, или иначе љубазне и симпатичне природе. Паметан учитељ може ове ђаке употребити као нриродно и врло снажно васпитно средство за утицање примером на цеду школу. Смајлс нам прича за „сдавног учитеља Доктора Арнолда" ово: „За њега аример је био она велика подуга којом се диже људски карактер; и он се њиме у школи својој највише сдужио. Као главни задатак ставио је себи, и то ирво, да прве ђаке своје шкоде прво упути, а у томе је успео, будећи у њима нежна и бдагородна осећања. За тим је иреко њих, посредством њихова дична иримера , дејствовао на остаде, II уносио у ЊИХ ИСТИ ДуХ". 2 ) Но како као добри, тако исто и као рђави примери сдуже често поједини ђаци својим друговима, — а у шкоду се баш стичу врдо разноврсна деца и по скдоностима и по навикама. Стога паметан и вредан учитељ непрестано мотри на дечји живот у својој школи и регудише га. То он врши, неуморно потпомажући, истичући и похваљујући узорите примере, а спречавајући, омадоважавајући и кудећи рђаве и неморадне. На тај начин мораднија деца могу много јаче утицати на немораднију, но што ће она друга утицати на прву, те се тако морадна страна у васпитаника све јаче развија а неморадна све више кржља. У шкоди непаметна, невешта и дена учитеља све је друкче, те су и резудтати од ових ђачких примера друкчији. Даље су овде веома важни они примери, са њиним узроцима и посдедицама, где васпитаник посматра држање појединих својих другова према оиштем реду и заједничким иравилима, која владају у шкодској заједници. Тиме васпитаник допуњава, исправља и проширује круг оних примера које је стекао од сопствених доживљаја као чдан те заједнице. Посматрајући за шта други бива похваљиван, а за шта покуђен иди кажњен, васпитаник добива непосредно и објективпо меридо, шта се у шкодској заједници сматра као добро а шта не. На овај се начин ђак

') С. Кећг, Ше Ргах18, стр. 43 и 44. 2 ) Смајлс, Карактер, стр. 52.