Просветни гласник

184

ДРОСВЕТНИ ГЛАСНИЕ

а не од образике коју он налази за добро да меће, свакојако у васпитној цељи... Само где се васпитач сме показати онакав какав је, утиче он свом силином своје личности." ') Најбоље је кад учитељ буде свестан свог узвишеног позива, па кад настане те заиста и стече оне особине којима ће моћи на своје ученике утицати само као узор, — тада му притварање и образина неће бити ни потребни. — Исто тако ни код ученика не сме учитељ трпити притворство и лукавстпо. У друштвеном тивоту може се рећи да ових примера и нема осем кад коме необузданом дође воља да начини какву глупу шаду с децом. Али у друштвеном животу, опет, постоји иозориште, које пред гледаоце износи најочигледније и најсмишљеније вештачки удешене аримере моралне садржине. Ови су примери у исто време и најкориснији, а без мало — као што је раније наговештено — једини корисни примери ове групе. Они се највећма приближују моралпим експериментима, о чем је горе било речи. Бен се не нада великом васпитном успеху од позоришта на младе гледаоце. Он држи'да у истини постоји само један васпитни утицај који припада позоришту, а тај се тиче само вештине говорења и лепог држања у опхођењу. „Врлина и порок — вели он — може се и ван бине исто тако видети као и на њој, алм добро држање и речито изражавање може се у највећем савршенству изучити само тамо." 2 ) Велики немачки песник Шилер, напротив, увршћује позориште у праве моралне заводе. 3 ) „Позорница је, — веди он — завод где се једине забава и поука, мир и напор, шала и образовање, где се ни једна душевна снага не напреже на рачун које друге, ни једно задовољство не ужива на рачун целине... Позорница отпочиње своју судијску дужност онде где област светских закона престаје... Хиљаде порока, које људска правда трпи некажњенима $на кажњава; хиљаде врлина, преко којих људска правда прелази ћутке она велича и препоручује... Она нас учи да будемо праведнији према несрећницима, и да судимо о њима с више сажаљења".... С педагошког гледишта мора се пример са позорнице примити као корисно васнитно средство. Пре свега догађај изведен на позорници, са својом живом радњом и својим очигледним сликањем, чини веома јак утпсак на васпитанпка као посматрача. Он се стога дубокб урезује у душу дечју, заокругљује се у јасну целину, и доцније веома јако подстиче на подражавање и

') Сг. А. ЕгпЛпег, А11§. Ег21сћпп§81ећге, стр. 89. 2 ) А. Вагп, Етећип^, стр. 449. 3 ) ЗсћИег, IVегке, Ј. 6. СоМаз Уег1а^, 81иМаг1, 1883., В(1. IV. стр. 40. и 46., у чданку >; БЈе 8сћаићићпе а1б еше тогаИвсће Ап81а11 ће^гасћ^е!;.« (»Позорница иосматрана као лорални завод«),