Просветни гласник

198

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

175. ЕеотоАоп {"азсгсиШиз Њјш. ?{,. Расте но шибљацима око Врање. Пвета априда. Дуговечна биљка, са многобројним дилиндричним релицама. Стабљика носи обично само једну цветну гдавицу на врху. Л.ишће је глатко само је при нервима обасуто длачицама, облика је дугуљасто-ланцетастог, више или мање ровашено. Омотачеви листићи су узано линеарни. Цветићи су жуте боје. Ахене се свршавају дугим кљуном; оне спољног цвећа немају пернице, ни венчића. Ова биљка личи на Тггпсга ШЂегоза I). С., која такођер има репасто задебљао корен. Ну разликује се од ње: крупнијим растом, глаткошћу лишћа, дугим кљуном ахене итд. Тггпсга Шх-го&а 1). С. на против има нежнију стабљику, лишће обасуто рачвастим длакама, мање цветне главице, шире омотачеве листиће, ахене са врло кратким кљуном и сиољним настављеним зупчасгим венчићем. Геогр. ареал: Италија, Сицилија, Крит, Грчка, Бугарска. 176. Луросћоеггб РеЊапо^гси Рсгго ^. 2Ј,. (сравни: Адамовић о вегет. ј. и. Срб. стр. 49). Расте по алписким суватима на Миџуру, Тупанару, Жарковој Чуци, Козјој Грбини, Вражијој Глави и Копрену Старе Планнне. Цвета од Јуна до августа. Дуговечна биљка сва обрасла чекињастим длакама. Стабљика је једноставна (врло ретко има по .једну грану ири врху) на врху постепено задебљала, завржава се крупном цветном главицом, дишћа нема или само при дну има један мали листић. Лишће је скупљнно у розету, обликом је дугуљасто, нешто сужено, глатко или ддакаво цело или ровашено, ивицом и око главног ребра трепљаво. Цветна је главица крупна. Омотач је црн, обрастао густим и дугим длакама; листнћи су му линеарно-дуауљасти, затубасти, ивицом цеди, густо рутави. Цвеће је много дуже од омотача; језичци су гдатки дубоко урезани на 5 зубаца. Ахене су храпаве, постепено сужене у дуг кљун; перница је пераста краћа од ахене. Дименсије: стабљика 10—20 см. висока; лишће 7—8 см. дуго, 2 см. широко; омотач 2 см. дуг, Г5 см. широк. Изгледом иодсећа на алписку Н. ипгрога УШ., од које се у гдавноме разликује омотачевим листићима, који нису ивицом трепљави. Тим знаком се приближапа обичној Н. тасиШа Т., иу ова има овадно или ланцетасто дишће, вишу и гранату стабљику, мање задебљале петељке, рехавију одећу омотача, зашиљене листаће, који су нешто краћи. Ову је биљку брао пок. Петровић и послао Веленовском на даље проучавање, те је опис изашао у И. 1зи1§апса стр. 361. Гсогр. ареал: Стара Планина, Витоша, Ђумрукчад.