Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

199

117. ИуросЈшеггз д1а!>га 1 ј. 0. По утринама и окрајцима винограда на Ћошкн код Врање. Цвета маја, јуна. Сниска једногодишња, глатка биљка. Лишће је скгаљено у розету, ивицом је ровашено. Стабљика је 10—20 см. висока, ретко што разграњена и носи по једну цветну гдавицу на свакој грани. Ахене су браздасте, имају иерасту нерницу, која је код унутрашњих насађена на дуг а узан кљун, док код ивичног цвећа седи. Геогр. ареал: скоро цела Јевропа.

0ПР0ШТАЈН0 ПРЕДАБАЊЕ ЕДУАРДА ОИОА професора Геологије.бечког универеитета*)

Прошлога смо часа разматрали геодошки састав Јужне Америке Видели смо да .су млађе вулканске појаве истина сасвим ограничене на андијску Кордиљеру, али да при том у линији, по којо.ј су назрстане, има дугих прекида. Овим смо завршили општи преглед целе земљине иовршине, и мој би задатак сада био да генералишем појединости, које сам вам у току ова два семестра излагао. Али се овим данашњим предавањем у исто време завршује и мој проФесорски рад, и ја се налазим на крају наставничке службе, коју бејах срећан на овом универзитету вршити пуних 88 семестара. Сматрам за умесно да, пре него што пређем на поменуто кратко генералисање, речем коју о менама, које су се у току овог дужег времена извршиле у самој нашој науци.

*) У Аустрији је законом утврђено, да универзитетски проФесори, кад наврше 70 година, лорају ићи у иензију. Такав је слутај овде био с чувеним бечким про®есором Сисом (Е(1иагс1 биевз), за кога се сдободно може рећи, да снада у прве светске ауторитете, нарочито у погдеду опште Геологије. Сво.јпм еиохадним дедом Земљин Лик (АпШ4г <1ег Ег(1е) изнео је на духовити начин оинтезу свега досадашњег геолошког проучавања земље, с многобројним новим погдедима, који су уздигли Геологију и обележили нову Фазу у њеном развићу. Ово је предавање држао 13. јула 1901. год. пред аудиторијом, која је заиста необшчно изгдедала, јер је састављена била од представника многобројних ученичких генерација Сисових, »почев од сдавом увенчаних седих чланова царске Академије, на до младих полетараца живих очију«. Еако је оно већ и по својој врсти иитересно, и како сем тога на елегантан начин и у кратком обиму износи главне Сисове идеје, држимо да смо добро урадили што смо га превели. Оригинал је, нрема стенографским белешкама једнога ученика, изишао крајем 1901. год. у аналима ВеЉаде гиг Ра1аоп1о1о§1е ипс1 Сгео1о&Је ОзЈеггеЈсћ-ХЈп^агпб ип(1 Деа Опеп(;8, XIV. ПроФ. Свет. РадоваповиЛ.