Просветни гласник

200

ДРОСВЕТНН ГЛАСНИК

ПроФесуру сам отпочсо предавањима из опште Палеонтологије 7. октобра 1857. год., а то је на две године нре појаве Дарвинова дела о постанку врста. Познато је да су још веллки мислиоци XVIII века, као Лај бниц, Хердер и други, нравилно схватили везу и јединство свега органскога свста. Али кад Кивије почетком XIX века, и то поглавито према остацима фосилних кичмењака из гипса у Монмартру, .јасно и убедљиво доказа, да су у ранијим епохама на земљи живели друкчији, сада сасвим изумрли, животињски типови, и да су више пута наступале промене у животињском свету, и кад потом дође до закључка о поновним револуцијама ко.је су се, по његовом мњењу, морале дешавати на земљи, онда пристадоше уз њега скоро сви научници, па се и у оно доба, 1857. год., стајало сасвим под з т тицајем Кивијевих назора. На мене лично веома је утицао један спис Едварда Форбеса о утицају леденога доба на миграције; он заслужује још и данас да се чита. { Појава Дарвинова дела изавва велики и опгати прекрет назора у целој области Биологије. Заиста, сем великих Коперникових и Галилејевих нуоналазака не може се наћи никакав други лример, који би био од тако дубоког утицаја на опште погледе природњака. Дарвин није био први који је нојмио и изнео јединство свега живота, али му неумрлу славу чини то, што је за све ово умео наћи јачих доказа, те тиме успео прекренути духове. У области Палеонтологије нак није овај прекрет извршен на тако прост начин и, бар код нас, не баш у свему према Дарвиновим назорима, као што се то обично држи, Дарвин осниваше своје. мњење о варијабилности врста поглавито на одбирању и сродним појавама. Палеонтологија међутим учи друкчије. Она показује да терминологија за поједине, нарочитим Фосилима окарактерисане одељке слојевитих стена налази примене ио целој земљи. Морале" су, дакле, од времена на време наступати макакве оиште промене спољних физичких прилика, које су захватале целу земљу. Сем тога не види се на органским створовима таква стална и непрекидна мена, каква би од прилике била кад би одбирање стално деловало. На против има читавих група животињских типова, које су се јављале па ишчезавале. Дарвин је ово покушавао објаснити непотпуношћу нашег знања, али се већ јасно увидело, да се то констатује ј чнтавим, и то веома пространим, областима. Према томе сама нам се намеће мисао, да ће од већег утицаја бити промена спољних животних прилика. Додаћу, да је поводом овога питања била иреписка између Дарвина и нашег непрежаљеног Најмајера, и да при том Дарвин никако није заузимао сасвим супротно држање. Значајно је за целу ствар што изгледа, да су на један тако велики дух као што је Дарвин од слабијег утиска били ови велики и