Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

201

општн резултати Палеонтологије, које сада нагласих, него ситне варијације, које се Биде на малим серијама извесних фосилних слатководиих нужева, нпр. од рода Уа1та1а или Ра1и(1та. Овде онде јављају се околности , које допуттају да се мозке мало ближе загледати у делу ствар. Тако је нпр. са смењивањем европске, а нарочито бечке, тердијарне континенталне Фауне. Овде се види ово: живи створови с једне стране зависе од извесних спољних, физичких погодаба, као што су клима, влага итд.; с друге стране стоје они у међусобној, соцнјалној зависности. Свака животињским светом насељена област или, као што се то обично каже, свака зоолошка провинција чини у исто време једну економну целину, у ко.јој за исхрану толико месоједа треба толико травоједа, а за толико травоједа толико и толико биља; за лептирове треба цветних биљака, за певачице извесна количина ситних инсеката итд., и поремећај једног члана ове целине може да поремети укупну равнотежу. Овакви су се поремећаји по свој прилици овда онда јављали код поменутих континенталних Фауна, и могли су бити сасвим различпте врсте. Онда је у целој Европи или у још већем простору ишчезавала читава Фауна, и место ње се јављала друга нова Фауна. Ал.и ова нова Фауна стоји увек у више мање зависном, викаријском, тј. заменичком односу према својој претходници; јасно се види да је постала променом прве, и то поглавито прилагођивањем на измењене животне погодбе, те и кад би сукцесија слојева била сасвим непозната, лако би се могло ухватити, која је Фауна била прва, која друга, која трећа. Сем тога многе Филогенетске везе, које спајају већину велаких група фосилних животиња, затим јединство у развићу иојединих органа, нпр. екстремитета, па онда опште смењивање шкрга с плућима, па читав низ подударности, које се огледају пзмеђу развића извесних жпвотињских група и развића појединих индивидуа тих група: све то на несумњиви начин показује исправност Дарвинове основне. идеје, на име јединство живота. СтратиграФСка Геологија и Палеонтологија показују, да се развиће органског живота вероватно никад није прекидало, али да се није ни нодједнако вршило. Јављали су се поремећаји. Природно одбирање постоји, али се оно јавља у другом реду. Извесни сасвим стари типови, као НаМепа (ЗрћепоЛои), одржали су се с незнатним изменама све до нагаих дана. Допустите ми сада да пређем на неколико тектонских питања. Кад сам отпочео своја предавања^ владаше нарочито у Немачкој мњење, да су планински венци увек симетричне грађс: да најстарије стене чине уздигнуту планинску осовину, а да се на обема странама њеним у паралелним зонама ређају млађе стене. Тако ћете и у моме ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК, I КЊ., 2 СВ 1гшг > 14