Просветни гласник

204

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

скоро и нема какве друге веће реке, која би се уливала у Тихи Океан. Пре више година обележио је руски генерад фон Тило на једној картиди главно развође на земљи и показао, како је необично мали притицај слатке воде Тихом Океану. Сасвим је обратно код атланско-индијске океанске области. Ове се две океанске области разликују још и по другом једном много знатнијем, обележј.у. Још у почетку ових предавања обратио сам пажњу на значајан Факат, да су контнненти, почевши од ушћа Гангова па идући на исток до Каи-Хорна, окружени дугим лучним планинским венцима, који сви изгледају да су кретани према Тихом Океану. Кад се пак погледа на обале идући од Гангова ушћа на запад опет до Кап-Хорна, виде се сасвим друге прилике. Изузев повијање планинскога венца код Џибралтара и повијање американске Кордиљере у Антилима, на којим местима. као што знате, наборни планински венци прилазе до атланске области, али се одмах одбијају, као да их је нека тајанствена сила задржала свуда се око Атланског и Индијског Океана виђају подједнако аморФне обале, тј. такве, које никако нису засноване структуром самог земљишта. Зато смо и разликовали пацифички и атлански тнп обала. Можемо и даље ићи. Ма где се из унутрашњости копна приближавали Тихом Океану, вндимо како маринска серија бива све потпунија. Ако од простране архајске области Јужне Америке, ирекривене хоризонталним палеозојским седиментима, пођемо на запад, наићи ћемо у Андима на маринске слојеве Тријаса, Јуре и Доње, па и Средње и Горње Креде. Исти је такав случај кад се од старе Лаврентијске Масе иде на запад к мору. Исто је тако и у Јапану итд. Одавде смемо закључити, да је Тихи Океан врло давнашњи, и да на његовом месту већ у току ванредно дугог времена постоји океан. Друкчије је с осталим океанима; Кад се приближујемо Ипдијском Океану, не видимо као у пациФичкој области убране него хоризонталне маринске слојеве, који уз то не почињу с Тријасом, него у источној Африци и у западпој Аустралији тек са Средњом Јуром, на Мадагаскару са Средњим Љгјасом. На исти начин налазимо и на обалама Атланског Океана хоризонталне, неубране слојеве, али ови иочињу у заиадној АФрици, Северној Америци и Бразилији тек са Средњом или Горњом Кредом. Одавде видимо, да је Тихи Океан старији, Индијски Океан млађи, а Атлански Океан у главном још мдађи. ГЈоменуо сам још један бкеан, Тетис, који се је у мезозојско доба провлачио средином данашње Азије, и чији је остатак наше Средоземно Море. Дела је област Тетиса убрана, и све су јој боре, од Тихог Океана иа до Кавказа, к југу управљене и прекриљене; цела је почевши са