Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

205

севера раскомадана, и чак су делови старог јужног загорја, Гондване, или индијских полуострва, захваћски овим убиравем. Чулк сте, да Кинчинјунта и суседни јој висови, ови највиши врхови еа земљи, ма да су у сред Хималаја, ипак, у колико се досад познају, тј. према подгорини им, показују серију гондванских слојева. Да бацимо сада један поглед на распоред наборних зона земљине површине. У области Бајкалског Језера лежи пространа поДумесечаста маса прастарих архајских стена. Она је убрана, од прилике са североисточним нравдем слојева на источној, а са северозанадним на заиадној страни, и боре су јој предкамбријске старости. Овај стари чвор захвата Забајкалску, северну Монголску и источни Сајан. Северозападно од њега развијен је други, млађи чвор, или друга полазна тачка убирања, Алтај. Од овог другог млађег чвора иолази ванредно велика система лучних бора, која обухвата скоро целу северну хемисФеру. Алтаиди окружују стари чвор, и луци им се понављају на истоку до Јапана и Камчатке и до Бонинских Острва. На западној страни образују пространу виргацију Тијан-шана и Беј-шана. Најјугоисточнији им се огранци јављају у бурманским луцима. Испред њих на југу лежи обод Хималаја, ирански и даље таварско-динарски лук. Преко Кавказа прелазе у Европу, стварајући поменуте две наборне зоне. Ове су две наборне зоне сасвим различите. Једна, старија, која захвата вариске и армориканске боре, виђа се тек у Моравској. У југозападиој Ирској и у Бретањи допире до Атлан•ског Океана, и тоне у њему као ријаска обала. Још пре вшпе година обратио је Марсел Бертран пажњу на то, како је немогућно, да се једна тако широка и моћна иланинска система — она је на атланској обали широка као Хималаји — овде од једном и тако рећи напрасно завршује, и како је према томе вероватније, да јој иродужење лежи с оне стране океана, у ријаској обали Њу-Фундланда. С тогаје Марсел Бертран, као што сге чули, армориканску директрису повукао преко океана к Елегенима. За Елегеие се у последње време сазнало, да су много дужи, него што се пређе држало. Они чине један лук, који није као азијски и европски венци убран нрема конвексној, него према конкавно.ј страни, овде према западу, затим нрема северу, и који се пружа до у Вашитске Планине, западно од Мисисипе. Други, млађи огранак Алтаида нружа се са снажним кривинама, сужен старијим тиморима, од Балкана ка Карпатима и Алпима, а ови се носледњи наслањају на познати, код Џибралтара сасвим повијени западно-средоземни планински лук. Вратимо се у Северну Америку.