Просветни гласник
206
ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК
Као што смо чули, обележавају Американци пространу архајскт област, која захвата крај око Худзонова Затона, средину Канаде и једаи део средине Савезних Држава, именом Лаврентија. Источно и јужно од ове масе иротежу се, као што смо видели, Елегени, којч су убрани према конкавној страни, у иравцу к Лаврентији. Слично је и на занадној страни Л.аврентије. Овде се показало, да је велика Кордиљера, чија веза са северном Азијом није још утврђена,. на источној страни набрана према истоку, дакле такође нрема Лаврентији. Затим и она идући југу све више повија у конкаван облик, пролази кроз Мехику, где је убрана ирема североистоку, и један део својих бора окреће на Кубу, па повија у Антиле. Тако је Северна Амернка са обадве стране обухваћена конкавним наборним зонама. Ово је тако, као кад би боре из Азије отицале, а к Лаврентији иритицале. Цео велики Феномен може се представити једним упоређењем. Кракатао је својом иознатом ерупцијом и саме океане узнемирио; од места ерунције кренуше се снажни таласи, онасаше целу земљу, па се на супротној страни сударише. Разуме се, да је ово само уиоређење, а не и објашњење. На јужној је хемисФери ствар сасвим друкчија. Пре дужег времена запажено је, да су за време Перма и Тријаса у Источној Индији и Јужној АФрици живеле подједнаке континенталне Флоре, гондванске Флоре; одавде се закључи, да су некада ови континентални делови морали бити у вези, и цела област доби име ГондванскоКопно. Доцније се пронађоше исте Флоре и у Аустралији, затим у Аргентини. Тако су се све винге шириле око југа. Али је одавде изведени закључак о једном тако великом копну уздрман наласком не само најкарактеристичнијих биљака из Доње Гондване, него и сасвим блиских животиња у пермским слојевима код Перма у северној Русији. Закључак је, да су у то доба на .јужној хемисФери биле распрострањене сасвим подједнаке биљке и животиње, и да је било много копна,. ади нема непосредних доказа за једноставно копно. Заиста се види, да је у овом тобож или можда баш једноставном копну убирање било само но пациФичким ободима, и то на источној страни Аустралије и на западној страни Јужне Америке, докле су атланске и индијске обале без млађих набора. Истина је, да се у последње време у јужној Африци описују убирања слојева из карбонскога доба, али у оиште узев цела нам се област између јужноамеричке Кордиљере на занаду и аустралијске Кордиљере на истоку иредставља као мртва и непокретна, у очитој супротности према великој разноврсности покрета на северној хемисФери. Ово су општи закључцн опих разматрања, која сам вам у току последња два семестра у појединостима излагао. Иокушаји геометријског