Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 207 распоређивања планинских венаца, које у новије доба врло чувени сгручњаци ноново предузимају. налазе, бојим се, према стварном искуству врло мало разлога. Тектонске линије, с којима се у природи сретамо, развијене су у облику иравих линија само као пукотине или раселине. Боре се пак понашају више као дуги таласи, и залазе око старијих тимора. Ово се најјасније види на најмлађем огранку Алтаида, на Алпима; слично показује и лук Бандаских Острва. Да проговорим још коју о животним приликама на земљи. Велико распрострањење доњогондванске континенталне Фауне и Флоре већ сам споменуо. Типови карбонске континенталне Флоре раширили су се раније из арктичких крајева чак до јужне Африке. Еулмска је Флора позната из Европе, Монголске и Аустралије. Још је интереснији Факат, да се између базалтских сливова на западном Гренланду налазе слојеви Доње Ереде, Средње Ереде и Терцијара с фосилним биљем, но чему се види, да су у току целог овог времена у овој арктичкој области живели прво напрати, затим и листопадне шуме. .Тедном речи, на западном се Гренланду виђају из разних геолошких доба такви појави, који се не слажу с климатским приликама какве тамо сада почевши од глацијалнога доба владају, те цело ово млађе геолошко доба изгледа више као неки изузетак. Ово чини утисак, као да садашња разноликост у климама није увек постојала, и као да разноврсност у живим сгворовима није увек била овако велика. Данашња се велика индијска континентална Фауна, « њеним тигровима и слоновима, заиста може узети као засебна целина, али се овде онде у њој појављују старији малајски остаци, који јој увећавају развоврсност. Господо! Еао што видите, у овом покушају општег прегледа нагласио сам само неке од многих праваца, у којима се могу предузимати даље студије, а још стоје стотинама отворених питања, да свака, на и најсмелија амбиција може наћи отворена врата и задовољити се. За сваког савесног радннка у изгледу су нова открића. И ја сам што шта у другом низу година видео и доживео. Из почетка се мора озбиљно помучити и сва ревност са извесном строгошћу према. самом себи на то обратити, да се савладају појединости, па кашто и коса иобели пре него што се добије општи поглед и покуша прва синтеза. Али је овај први корак к синтези одсудан корак у животу исиитивача. Наскоро иримећује да му се мњење међ друговима цени; постаје смотренији и уздржљивији с њиме, и најзад доЈази час, кад му се душа испуњава великим задовољством, да је суми људскога знања и он додао какав нов поглед или какав нов Факат — задовољство, према којем ишчезава све, што свет може дати у знак признања. Л.итон. Булвер вели у једном својем роману: „Еад је когод у дубокој старости окружен децом, онда на крају својих дана не види