Просветни гласник

210

ИРОСВЕГНН ГЛАСНИК

Овде ће бити довољио, да се наведу неколики примери, осим нанред наведених: иримјери једну и другу страну те (ипс! зо и тако) нађе, да је његов дио три-четири ирста ужи (Врчевић, Подруг. стр. 25.); удовица није имала аорода те (ипс1 ш Ро1де (1а\'0п [Лагиш ј и по том „услед тога" [за то]) све имуЛе својега мужа наслиједила (на ист. м. стр. 8.); иостављам завјет свој с вама те (ипЛ ш Ро1§е (1ауоп и по том, „услед тога") од селе не Ке ниједно тијело иогинути од иотоиа (1. Мојс. 9. II. 1 ); јер сам гб те (шк! (1агшп и за то) се сакрих (1. Мојс. 3. 10.). 2. Од таквих обрта, врло је близак прелаз ка зависној, консекутивној речениди. Многе реченице са те, које се у српском језику могу узети као паратаксно везане, превешће се са Лазз" (да) или ће им у другнм језицима одговарати те везе, на пр. онај се камен иретворио у злато те (с1а88 да) сија као сунце (Вук, Ирип. стр. 43.); људе ослијеиише те не могаху наКи врата (1. Мојс. 19. 11.) спор. Уи1§а1а: еоз регсиб8егип1 саес1Ше, 11а и! обИит Јпуетге поп роббеп!;; Каи^гзсћ Д. Т.: сИе Кеи1е всћ1и§еп з!е (сИе Еп§е1) шИ В1тс1ћеИ, 80 (1аб8 зЈе (сИе Веи1е) з1сћ уег§ећПсћ ћстић1еп, (Ие Тићг ш ћпс1еп; Сара је стаде злоставити те она иобјеже од ње (1. Мојс. 16. 6.), снор. Каи1гзсћ: сћа ћећапс^еИе 8ага1 81е ћаг1, зо (1а88 з!е 1ћг епШоћ. Да се друга реченица приолижава зависности, особито се види у последња два примера по том, што везане реченпце имају различне нодмете. Даљи корак претварању у сноредну реченицу учињен је онде, где се последица појављује као учпнак радње, нсказане у првој реченици, која (радња) би без додане реченице са те остала без смисла и неразумљива (и1 по \ т егћ1з еШсЈепсН итд.). Врло често после глагола, који значе заповедање, мољење, чињење и т. сл. на пр. Фарион заиовједи људима за њ те га исиратише. 1. Мојс. 5. 45.; Госиод учини те (Јосиф) омиље тамничару 1. Мојс. 39. 21. (у грчком одговара српској реченици са те просто предмет едшхег ахлш егиггш> тог) адх^деа џосрдХиход)-, наводи је те чини ирељубу , Мат, 5. 32, спор. Посе1 апттјг џо^хек&урш; договоре се те дозову једну вјештицу, Вук, Припов., стр. 112; некакав сељак отиде у гору да сијеце шљеме и иошто га одјела, дигне сељане те га донесу иред куКу, Врчевић, Подруг., стр. 12.; Бог твој даде те ((1а83 да) изађе иреда ме 1. Мојс. 27. 20. Дакако,. да се у свима овим реченицама још осећа и да је првобитно значење: Бог даде и тако . . . Али то не спада овамо; јер реченица Вог даде будући непотпуна према свом значењу, неминовно тражи објекат, те тако управо реченица са те заступа објекат и јесте зависна реченица у обичном значењу те речи. 3. Још се јасније осећа зависност, кад нрва реченнда казује само неки догађај, неко време, неко стање, које се мора блиасе одредити, да.

] ) Наводи из БиОлије тичу се Вукова и Даничићева иревода.