Просветни гласник

оцене 11 дмкази

345

ришића долази на прво место општи а за њил посебни, систематски део. Нрви део, или како га г. Јуришућ назива „општа ботаника", за добру половину је, па скоро и за две трећине, већи од другога, систематског, или, по Јуришићу, „посебне ботанике". На реду је да оба та дела, један за другим разгледамо, те да и своју одену о н>има искажемо. Жао ми је што морам овде констатовати, јер то нисам никако могао очекивати, ценећи г. Јуришића као озбиљна радника, да је цео општи део, који износи на 54 листа (цело дело без регистра и садржаја износи 87 листа), од речи до речи преведен из дела Гастона Бонје-а, удешеног за више разреде Француских гимназија, а које носи овај наслов: Е1етепГз с1е Мапгдие , Апа*отЈе е! рћузЈоЈодЈе У8дз1а1е8, раг М. пазГоп Воптег рго1'еззеиг (1е Во1ат^ие а 1а 8ог1зоппе. Оитга§е а 1'изаде (1е 1а скбзе с1е РћИозорћхе, с!е МаЉета^иез еЈетепШгез е!;. <1е РгетЈеге то<1егпе, с!е сап(1Јс1а1;з аи Васса!аигеа1 ез-1еЦгеб е1 аи Васса1аигеа1, с!е 1'Еибе1дпетен1 тос1егпе, соп!'огте аих Рго§гаттеб (1еб 1усееб с!е јеипеб Ш1ез е[ (1ез Есо1ез Когта1ез ргјтајгез, атес 345 1'и§игез с!апб 1е 1ех1е. — Раг1з, Раи1 БироШ, ЕсШеиг. 4 — гие с1и Ви1о1 — 4". Дело, којему сам наслов исписао, а из којега је г. Јуришић превео своју „општу ботанику" поодавно ми је познато, јер сам се већ неколико година помагао њиме при предавању биљне анатомије и Физиологије у вишим разредима. Увек сам био мишљења, да би се, угледањем на Вонје-а, могао, разуме се, обзирући се на наш програм, лепо израдити општи део за један ботанички уџбеник за више гимназиске разреде. Излагања у делу Бонје-ову су ме одмах задобила, кад сам га први пут у рукама имао, јер су лака и разумљива с тога, што су иоткрепљена многим лепим и очигледним примерима. Бонје нам тако третира поједина питања, да просто осећамо: како су биљке живи створови#, што и треба биљна анатомија и физиологија да нам покажу. Ну поред свих добрих страна овога дела ја сам, служећи се њиме ово неколико година, нашао да оно има и својих неподесности. Ове неподесности Бонје-ова дела су двојаке: једне долазе од разноликости нашег нрограма, ло којему се у нашим гимназијама, норед анатомијс и Физиологије биљака, учи још и систематика, а друге, у колико сам ја запазио, долазе од самог уџбеника. Да нрво разгледамо оне прве неподесности. Тим самим, што се код нас на општи део надовезује и систематика, само из себе излази, да онај уџбеник, у којему би општи део био заступљен овом анатомијом и физиологијом Бонје-овом, не би могао бити подесан за наше нрилике. Ово је природно и јасно због тога, што је дело Бонје-ово удешавано за наставу, која има целе % године школске да проучава анатомију и Физиологију биљака, те, нрема томе, и материјал, који се у тако дело уноси, може бити опширнији. Није никако логично закључивати, да ће иаши ученици, поред тако опширног општег дела, моћи савладати и систематику, кад је општи део_ вакаво какав је, у ствари онај материјал, који је Бонје наменио изуча-