Просветни гласник

346

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНПК

вању од цеде једне шкодске године. Уџбеник, у којему би се изложио цео овај материјад, не би могао бити потпун, јер би тада морао страдати систематски део, пошто би он морао испасти и сувише штур и непотпун као што је баш код г. Јуришића случај. Кад се има на уму да се у нижим разредима код нас не може изнети неких јачих знааа из биолошких наука, по самом данашн.ем програму, то је онда природно да бар у вишим разредима треба дати ученицима, у колико се то може са два часа недељно учинити, једно округло знање из јестаственице. У ботаници ученици треба да добију лепе и заокругљене појмове из биљне анатомије и Физиологије, а из систематике, треба изнети једно окруло знање, које, свакојако, мора надмашити оно, што је у нижој настави стечено. Према свему овоме, погрешно Је, држећи се Бонје-а, излагати у предавањима, у нашим вишим разредима, сав онај материјал, онако опшпрно који се у његову делу налази, јер се тада неће стићи да се и систематика са ученицима нроучи. Ето то је она прва неподесност, коју сам ја код Бонје-ова уџбеника, а са обзиром на наше наставне прилике, запазио, што, разуме се, ни мало не задире у важност самог Бонјеова дела. Друга тачка мојих опажања о делу Бонје-ову је у том.е, што је материјал који се у њему излаже, и сувише развучен и расплинут, праћен и честим понављањима. Бзгледа ми као да је аутор све оно што има да се научи и што има наставиик ученицима да каже, хтео ставити у уџбеник, у којему ће неке ствари бити и по неколико пута казане. Мени изгледа да се оваквом начнну излагања може ставити један прекор. Уџбеник не мора бити толико опширан да све оно што има у њему буде и једино што се има научити. Много што шта ученици могу и на часу од наставника чути, па доцније, чцтајући уџбеник и не нашавши у њему све о чему је на часу нрнчано, подсећати се на оно што се на часу чуло, и доводећи га у везу с оним, што у уџбенику има, стварати једну целину са којом се пред наставника има изаћи. На овај начин уџбеник ученику нрипомаже у развијању његова ума а не служи му само као подлога за механичко учење. Ова расплинутост уџбеника Бонје-ова види се и на распореду самог материјала, јер се при претресању: корена, стабла, листа, цвета и плода и сувише губи на томе, што се сваки тај део проучава за себе са три гледишта: мороолошког, анатомског и физиолошког . Предавајући овај предмет, а служећи се и овом књигом Бонје-овом, ја сам дошао до закључка, како би ствар изгледала много ► јаснија и схватљивија, кад би се нпр., кад се говори о: корену, стаблу и листу, најпре изложила у једном одељку морфологија и анатомија а у другом Фпзиологија сва три ова дела биљна, задржавајући при том начин излагања, којим се и Бонје служи. Исто тако би се имало урадити и са оним одељком камо долазе цвет, плод и семе, где би било од овог начина одступања у толико у колико сама нрирода материјала захтева.