Просветни гласник

348

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Посде општег обедежја. биљака, где се издаже: чим се биљке као живи створови од-шкују (развиће, храњење, организација) где се упознајемо са три гдавна чдана биљног организма, предази се на две важне радње: респирацију и хлорофидну асимидацију, те се тако ученици, још у овом нрвом предавању, упознају са овим двема радњама тако важним у биљном животу. Одељак овај, који смо у овом преводу добиди, заиста је врдо дено и вешто обрађек, те оддично сдужи као увод у даља издагања. Српски превод се раздикује од оригинада у томе: што овде нема посдедњег чданка „о варијацијама дисања" просто само с тога, што је та.ј чданак при превођењу изостављен. Ну г. Јуришић је, преводећи Бонје-а, још нешто изоставио не само у овом него и у свима другим одељцима, што за овим додазе и тиме, -поред погрешке што је под израдом „по" разумео ггревести од речи до речи, учинио још једну погрешку, којом је просто рећи оштетио дедо Бонје-ово, и тиме му смањио његову важност и ваљаност. Та ведика иогрешка, коју је г. Јуришић учинио, састоји се у томе, што је он све оне кратке прегдеде, који код Бонје-а иза сваког одељка додазе, просто изоставио. Кодико је тим књига изгубида може се извести по томе, што су баш ови кратки нрегдеди доскакади оној развучености Бонје-ова уџбеника, и што су они били увек згодан тетеМо ученику при предажењу материјада, те му тако одржавади у памети чињениде из прошдих одељака, које су потребне за разумевање новнх издагања. Какви су то раздози натеради г. Јуришића да изостави ове прегдеде? 'Изостављањем ових прегдеда иди „гезите-а", како у оригинаду стоји, учињена је Бонје-у само једна неправда пред српском пубдиком, пошто му дедо много губи изостављањем ових извода, без којих изгдеда развучено и распдипуто а као што је раније поменуто. За првим одељком додази одељак о ћеднци, у којему, се укратко говори о овом основном саставу биљног оргацизма. Оно, што је речено о саставу биљне ћедице и њезину развићу, довољно је и депо је издожено. Исто је тако деио и довољно речено о протоидасми, .једру, ћедичној онни и ћедичном соку. Цео овај одељак завршен је множењем ћедица. Кодико год сам пута прегдедао овај одељак у Бонје-ову уџбенику, увек ми је остајао утисак такав, као да он није потпуно завршен. Лепо је све речено, јасно је све издожено, ади ипак рекао бих. да има нешто о чему је још требадо што год рећи. Овај утисак ненотпуности овог одељка осећао сам нарочито при предазу на одељке, који говоре о нојединим чдановима биљним: корену, стабду и дисту. По мојему мишљењу непотпуност овога одељка је у томе, што се овде поред биљне ћедице о ћедичним ткивима не говори ништа више до то, да: „некодике а истоветне ћедице, груписане уједно, састављају ткиво ", Зар је довољно само ово и ништа више рећи о ткивима? Зар ће се доцније моћи депо проучити унутрашња грађа појединих биљних чланова, кад се није ништа напред