Просветни гласник

349

о ткивима сазнадо?- Приметиће се: како се то може и на самом проучавању те грађе научити. Ја на овај приговор велим, да је ипак боље упознати ученике уз ћедицу и о ткивима у најкраћем обиму, јер се све на један пут не може казати. Уз овој одељак о ћелици могао је доћи један, још и краћи, о ткивима и ја верујем да би тиме доцнија издагааа само добила. После овог одељка о биљној ћедици додазе одељци о: коренустабду и дисту, где се о сваком овом чдану говори понаособ онако како сам још нанред нагдасио. Са обзиром на наш програм ја надазим да би сва ова три одељка могда бити сведена на мањи простор, кад би се најнре корен, стабдо и дист посматради са гдедишта морфодошког и анатомског, па за тим фпзиодошког . На овај би се начин у јачој мери одржао континуитет између ова, трн најважнија чдана биљна, а и цео би мате, ријад добио сређенији обДик. Ну све је то могдо бити да је дедо рађено самостално а не превођено. Тада би материјад у Бонје-у посдужио оддично за овај посао. Ну, с друге стране, за прераду се тражи и вшпе труда и више умешности. Много је дакше превести, истина је. Иначе не могу пропустити а да не истакнем многе лепе примере при објашњењу многих појава при развијац^у ова три биљна чдана, као: објашњење растења корена и стабла у дужину подедом мдада корена и стабда на једнаке дедове, иди објашњење правца растења њихова с помоћу изврнутог донца, за тим објашњавање транспирације биљне на дист очигдедним примерима, најпре испаравањем биљке под звоном, за тим нерењем тога иснаравања на теразијама и у цеви. Несумњиво је кориспо и обЈашњење усисавања воде и у њој растворених минерадних материја кореновим длачицама, и проношење ове воде дрвеним судовима на основу закона о осмози, припомогнуто објашњење Дитроше-ова огдеда. Ј.епо су изведене и сдичности и раздике између корена и стабда после пређеног материјада о једном и другом члану. Исто тако је лепо објашњено секундарно стварање лике и дрвета у корену и у стабду, ну није тако депо испадо са објашњењем секундарних творевина у кори, где се стварају из генеративног слоја на једну страну плута а на другу Фелодерм, као обнављачки сдој корин. Иначе могу рећи да је материјал доста развучен и заузима у преводу неких 25 листова. Много што шта што се овде нонаособ износи могдо се напоредо проучити, чиме би се добило с две стране: у простору и у јасности. Сем тога, да се нијо овако слепо држало оригинала не би нпр.: „лукова гдавица", која се до сад звада луковачом, дошда у „дшџће са резервном храном", него пре у подземна стабда, како ју је и Панчић сматрао, и тада међу подземним стабдима не би био само ризом, него, поред њега и дуковаче, још и кртола и каћуница, што се све у деду не помиње. Подеда стабада би испала можда бдиже Панчићевој терминодогији, јер тамо не видимо зељастих и дрвенастих стабада, нити се ближе са њима упознасмо. Панчић је у нас створио нешто,