Просветни гласник

ОЦЕНЕ И ПГИВАЗИ

351

тако бива у биљака које се зову ангиосперме, после чега се дало прећи на гимносперме и њихово оилођење. Да ово не би било незгодно, да се овим у ученика не би бркали појмови, него да би они тим раније у неколико улазили у биљну класиФикацију на лак и приступачан начин, имамо доказа у самом овом делу, где се на страни 44. говори о „секундарним стварањима код монокотиледона" и ако дотле о њима није било никаква помена. Сем ове замерке имам да приметим: како садржина поленова зрна, пролазећи кроз поленову цев, долази оосФери тек пошто је пропгла између синергида при чему се садржина ових дезорганисала да би направила слободан пролаз ка оосФори док се у делу вели, да садржина поленова зрна долази непосредно самој оосФери. Плаценту назИва г. Јуришић „семконошом". Не изгледа ми овај израз рђав али би требало поред њега оставитп и иазив плацента. Кад се говори о насађивању семенова пупољчића боље би било рећи, да разликујемо различне врсте плацентације а не семконоша, те онда не би био семконоша: осован, ободан, средишан него би била таква нлацентација, што, свакојако, бар боље звони уху. Еад смо већ на овоме, напомињем, да поред поменутих пладентација постоји још и базална (у композита). Остало ми је чудновато што је било потребно г. Јуришићу наводити случајеве с положајем се-. менова пупољчића (прав, нреврнут н савијен), кад од овога није чињена употреба онамо где је томе место, јер се у' систематици, при прелазу поједпних племена, у колико сам могао запазити овај случај наводи само код племена Капипси1асеае. Тако је и морало бити кад се преводи од речи до речи а није се имао пред собом целокупни план посла, којега се подухватило. На послетку, пошто су ово виши разреди, требало је, ако не свуда, оно бар поред неких српских назива ставити и стране. За што се не рече за чашичне лиске да се оне зову сепалоидне а за круничне, да се зову петалоидне, кад се баш и систематска подела, на том оснива (сетимо се апетала)? Одељак о плоду и семену износи 4 листа. И овај је одељак развучен, јер нпр. кад је реч о семену није требало онолико развлачити кад се говори о семену без и са албуменом, пошто је то могло бити много краће (ни овај случај г. Јуришић не помиње у систематици при прелазу појединих нлемена). Сем тога, мени изгледа, много би боље било почети одељак о плоду и семену са радњом која се збива у семенову пупољчићу и плоднику после оплођења. Тада би се овај одељак, тако рећи, започео онде где је нрошли завршен, јер се тамо стало на томе, што је садржина поленова зрна ушла у оосФеру од које се сада има створити заметак. У овом се одељку могло даље продужити објашњењем, разуме се што краћим, како из заметка постаје клица: како из једра ембрионове кесице постаје албумен, који може прећи у котиледоне и тада је семе без албумена, или се може развијати за себе и тада он испуњава већи простор доцнијег семена, те је у том случају семе са албуменом; како, на послетку, ну- •