Просветни гласник

ХРОННКА

367

иди, у већим висинама, преко пешчарског терена масе гаљунка и песка с крупним валуцима, кашто јасно хорпзонтално стратиФИковане. тпмочкој је равниди све ово нрекривено наносом; како је пак овде ерозија просекла поменуте хоризонталне масе шљунка и песка, то су у проФилу пспод наноса у тимочкој долнни претпостављени ведикоизворски другомедитерански слојеви. С њима ће по свој придици бити у вези и онн слојеви песка и глине, који на више места избијају у кориту Црне Реке у самом Зајечару. У њима, истина, нисам могао наћи никаквих Фосила, али већ по томе шго су јасно нагнути не могу се уврстити у звезданске слојеве, пошто су ови, као што је познато, потпуно хоризонтални (Мих. Живковић, Терц. сред. тимоч. бас., Геол. Ан. IV стр. 57, 84 и 98). Иреко ових слојева долазе у овом делу проФила хоризонтални звездански слојеви, који се од Звездана и Љубнице нреко брда Превлике простиру ка Краљевици, чинећи доњи део њен, и закоје је већ утврђено, да одговарају далмантинским меланопсидним лапорима (С. Брусина, Одлом. срп. терц. малакол., Геол. Ан. V стр 199. и II. С. Павловић, 0 меланопс. лапор., стр. 14.). На послетку горњи део Краљевице чини хоризонтално стратнФИКована маса шљунка и неска, која одговара номенутим сличним творевинама у Великом Пзвору. Њих је још Живковић (1ос. сИ. стр. 86.) обележио као дилувијалне, а ја их сада идентиФикујем и ближе одређујем као дилувијалне ј езерске творевине. — Као што је још Живковић (1ос. сИ. стр. 81) утврдио, сви су слојеви до звезданских поремећени, али су при том миоценски дискордантни према мезозојским, а ови према налеозојским. Убирање се је слојева у овоме крају више пута обнављало и иродужавало све до свршетка Миоцена. С овим је у вези непотпуност стратиграФских чланова, који су везани само за трансгресије. Звездански пак меланонсидни лапори нису поремећени, него потпуно хоризонтални, и долазе нреко поремећених миоценских слојева. Тако је исто и у потоку Осоју код Слатине (Живковић, 1ос. сИ. стр. 72)." Значај овога, као и закључке које се из тога даље могу извести, обрадиће Радовановић у засебном саопштењу. 8. Проф. Свет. РадовановиЛ износи нове податке за тектонику лијаског терена у Рготини. — „Прошлога сам лета имао прилике поново обићи Рготину. Еако су овде после мога ранијега доласка отворени мпоги мајдани у којима је вађен лијаски пешчар поглавито за потребу зајечарских утврђења, то сам сада на многим местима могао проматрати слојеве, који су раније земљом или осулинама били ирекривени. Розултат је ових проматрања тај, да тектоника лијаског терена није онако ироста, као што ми се нређе представљала, пошго се сада јасно може видети, да се од прилике средином брда Страже протеже дијагонална раселина у главном са ЈЗ—СИ. Довде се слојеви пружају скоро са И—3, и у се-