Просветни гласник

ЕОВЧЕЖИЕ

КА ПСИХОЛОГИЈИ ИСПИТА 1 )

* * ^ Испити су ствар новијега времеиа, а иоследица државне бриге за наставу и образовање. Они су мост из школе у друштвени живот. Па и у старо доба било је сдичнога. Свуда гдегод се води рачуна о ма каквом хотимичном раду на образовању, уводи се нека врста испита. Треба се само сетити философских шкода у старом веку, катехумената, академских стенена на универзитетима, практичних испита калФи за мајсторе. У овоме се може видети као неки доказ да су испити ироизашли из потреба организоване заједниде, Кад је модерна држава требала чиновнике, тражила је да се о аиховом знању и умењу увери завршним испитима на крају школовања ; к ово јој је и дало могућности да кандидате класиФикује. Тешко се шта може замерити што онај који даје рада жели да се и о квалитету радника обавести. Ну, далијето традиционалним начином могућно ? Зар уопште на пр. радна снага, енергија воље, преданост ка послу и издржљивост, самосталност и иницијатива — особине на које држава највише и нарочито рачуна — могу бити аредмет исиита? Та и од духовне садржине може се течност, лакоћа у практичној примени и т. д. или никако или сасвим површно испитати. Па ипак вреде државни испити као птерагаШе и одлучују о будућности човека. Разлози су за то: моћ традиције и вера да је са положеним испитом задобивено и право на службу. ПГго настава и школовање имадоше више да осете утицај државин, све више су омотавани, на свакојаке начине, мрежом испита, Пропити-

') По лредавању Бг. Апс1геае, које је држано у минхенском нсиходошком друштву. просветни гласник , I књ., 3. св., 1902. 25