Просветни гласник

радњд главног просветног савета

267

и цасивно значење. Према том би се по Мадининој граматици сви асивни плусквамперфекти морали преводити рефлексивно, а то је нетачно. Тако би се на пр. и оз Ле^ога1ит ега1 (45. страна, 155. број, 5. реченица) морало нреводити „кост је се била прождрла". Пример „У Атини били су они јавно похваљени" (број 154.) према Малининој граматици нревели бисмо пасивним нерФектом, а међу тим треба превести пасивним пдусквамперФектом, јер је и у нас облик плусквамперфекта, а тако бисмо морали преводити и остале примере, у којима је наш пасивни плусквамперфекат. Према граматнци иример баргетез орегат Лап^, и1 ^Иа оттђиз аттг тгШИбиз зИ ехрШа (48. страна, број 168., реченица 3.) превешће ученик овако: „Мудри се труде, да је живот овима душевним врлинама био испуњен", јерј и у граматици Малининој (135. страна) стоји: Ђ б,е1е1и& зГт (да) сам био исауњен ". Облике пасивног имиерфекта на пр. поттаЂаГиг (49. страна, 172. број) према граматици преводиће ученик нашим нлусквамперфектом и обрнуто наш пасивни плусквамперфекат латинским пасивним имперфектом на пр. бејаше застрашена са 1еггеЂа1иг. Како ће учеаик превестп оне реченице, у којима је пШпШуив рег^есИ субјекат [на пр. ову реченицу: Ех таИз ттгта е1едГззе ЈготтГз ез1 ргиИепИз (страна 54., број 188., а. 4.)], кад у граматици није назначено, како треба иреводити, а ни г. Калик није то показао? У граматици има само у напомени 2. (130. страна) то, како се т&и1. регГесИ ас1. преводи у конструкцији акузатива са инфинитивом , али ми овде немамо конструкције „ассибаИуиб сиш ш Д п Ш уо ". И упућивања у вокабулару на граматику су на више места нетачна и непотпуна. Кога су рода супстантива прве деклинације, ученици не могу знати, јер се нигде не упућују на параграф о роду супстантива прве деклинације. Тако има „§ 35., и нап. 2." (стр. 75.), а треба: „§ 35., в. 1. нап. 2". По том ће параграфу у граматици ученици учити да су имена река ВигГа и ЖаГгопа &тш., и ако су тазси1.. За примере под бројем 15. упућује г. Калик на § 16., 1. у граматици, а тај параграФ нема никакве везе са тим примерима, јер се у том параграфу говори о аферези, синкопи, апокопи и елизији (V. у граматици § 16. на 19. страни). И кад би било какве везе, деца не би могла ни разумети тај парагра®. За примере под 38. бројем наводи из граматике § 55., у ком ће деца учити и то, која супстантива имају у асс. бш§. гт и аМ, г, а која опет у асс. рћп\ инају г$ место ез, а таквих облика нема у читанцн. У 64. броју вокабулара наводи г. Калик § 26., 2. и § 27. из граматике, где се говори о слоговима (о растављању и квантитету вихову), а то је требало да ученик научи пре деклинација. Пошто је ученик из латинских нримера научио неку конструкцију правилио, г. Калик га својим напоменама учи таквим реткостима, какве као почетник не треба ни да чује. Уз глагол аћип&аге обиловати стоји у латинском језику аМаИу. То је ђак научио из примера, под првим бројем на 5. страни, где стоји Тегга аЂип&а^ ациа (Земља обилује водом). Конструкција се та подудара и у српском и у латинском језику. У 196. броју на 58. страни има у 4. реченици ово: „ иун злата и сребра 4 ). Кад се та напомена потражи у 196. броју вокабулара ,наћи ће се ово: „4) = обилујући у 0) злату (ген.) и сребру (ген.)". Генетив уз ађипЛаге употребљавају само песници и то врло ретко. Пословице су без потребе тако слободно преведене, да ће ночетнику бити од мале или никакве користп, а почетника треба навикавати, да преводи што је могућно верније, а само толико слободно, колико је то потребно. Примера ради да наведем 24. пословицу Мадпит ^есИда! ез1 рагзгтопга, коју је г. Калик нревео овако: просветни гдасник, I књ., 3 св., 1902. 18