Просветни гласник

18*

радња главног просвбтног савета

259

а ја с мојом браћом и сестрама терам свакл дан шалу и збиљу" (стр. 31., бр. 103.), ,,Не био ни свима ни никоме иријатељ!" (стр 38., бр. 126., речен. 1.), „Правом сте ви, песници" е4с (стр. 44.), „ Гада кприџија натовари коња не само делим теретом, који је магарац носио, него и кожом истога. Тада, већ касно, кајаше кон. што беше набусит" (стр. 45., бр. 156., речен. 3.), „Јупитера зваху Римљани најбољи п највећи" (стр. 52., бр. 182., речен. 3.), „Дај Боже, да се не насуче" (§с. брод) „на плићак" (стр. 52., бр. 187.), у битци (на више места), „Време употребљено у науке" (стр. 58., бр. 195., речен. 7.), „Суд Париза" (стр. 59.) и „Парис" (стр. 154; место: Парид и суд Паридов), „Еалхе, Калхас" (место: Калхант, стр. 155.) „Свете књпге држали су Римљани државно с највећом бригом (стр. 61., бр. 199., речен. 11.), „препоручам" (стр. 77., 121. и 164.), „окружива, благодарна" (стр. 81.), „дувар" (стр. 85. и 185.), „свежи бусењ" (стр. 86., иу речнику на 184. стр.), „ораћа стока, исечу се" (стр. 87.), „супруг, суируга" (стр. 89.), „отврдну се, очврсте се" (стр. 90.), „ишчезују" (стр. 91.), „извинење" (стр. 98. и 185.), „Арапскн" (стр. 100.), „јули, марцијев, Квинтил, секстпл, Идус (Мив) (стр. 105.), „правом" (шегИо) (стр. 111. и 184.), „предмет сам дивлења, глуп, будност, због будности" (стр. 111.), „гордост, горд, охо" (стр. 115. и 185.), „Гаје Јулије Цесар" (стр. 118.), „у Јегејском мору" (стр. 119.) и „у јегејском" (стр. 128.), „доброхотност, благонаклоност (стр. 119.), „херкула ми" (стр. 119.), „нробуђујем. потстичем" (121. страна), „Дацедемонац п Лакедемон" (стр. 123. и 137.), „Сиракусанац и Сиракуза (стр. 126.), „подвргавам се војничкој служби" „природни положај нека места" (стр. 132.), „поседујем" (стр. 137.), „одбацам" (стр. 139.), „благајна" (стр. 141.), „опћење с људима, селење, финп , извршавам" (стр. 144.), „лађу с обале у море поринути, насукам се" [речи насукам се и нема, а има покрајинско насучем се у значењу: наседнем (о броду), стр. 145.], „разорујем" (стр. 155.), „умр'о, бдијем примећавам, довршавам" (стр. 158.), „Тетис и Ерис (место: Тетида и Ерида) (стр. 154.), „Цитерон" (место Китерон) (стр. 160.), „виткаст, Ромулус (и на 30. страни под 100. бројем има.опет: од Ромула, Ромуло), „сажалење, Саламински, такмичити, топао и топал Цитар" (место: цитра) (стр. 184.), „окречем" (место: окрећем) (стр. 164.), „корисност, збир више породица, иста порекла и језика" (стр. 166.), „љубав која потиче из наклоности (из дужности)" (стр. 167.) и т. д.. У предговору своје књиге каже г. Калик између осталога и то, како се Штајнерова и ЈПајндлерова књнга, коју је. он иревео, употребљава и у неким немачким шкодама. Ако би игде Немци уиотребили ту књигу, то бн је употребили у Пруској, у којој има преко 500 гимназија. У „Уеггејсћшз <1ег аи с!еп ћбћегеп Тећгаш^аИен Ргеиззепз етдеЈићгЂеп ВсћиЊисћегп 1Ш ашШсћеп АиШаде ћегаиздедећеп уои 1)г. Ноги [1901. ВегИп ип<1 1^е1р21§] наводе се за све предмете имена свих оних иисаца, чија се дела употребљавају у пруским гимназијама и само за латински језик (Плс1. III. Та1ет. 8. 34—44) наводи се 70 писаца, али међу њима ни помена нема о ПГгајнеру и Шајндлеру. Та зар ће Немци за своје школе узимати још и књигу Штајнера и Шајндлера, кад имају толико бољих школских књига, да се не зна, која је од које боља и изврснија! Не само што нема ништа, што бих препоручио и похвалио, већ шта внше морам жалити, што се овако израђена књига може и појавити. Мислим да је већ крајње време, да се овако што више и не појављује. Београд. месеца априла 1901. године. Просветном Савету врло захвалан Јанко Лукић.