Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВПОГ 11РОСВЕТНОГ САВЕТА

261

подитика има више дужности и брига, наше драме и наша свирка изнаша нам више страсти; али баш с тога, што је човечји живот постао све заплетенији, младићски дух, који се тек буди, лакше схваћа оне прве његове епохе. Стари век је пајбоља школа за младост, јер то уједно је и младост човечанства. У ремедима класичне уметности посматра младић узоре најсавршеније лепоте, истражује темеље и типове друштвене и државне заједнице, диви се свелшни мисли, гипкости и патетичности израза, живахности и узвишености осећаја. У величанственим примерима класичне образованости шири се видокруг његових идеја и погледа, челичи му се карактер, те се не да ничим помести у обожавању истине и правде, у љубави свега што .је поштено, нежно и узорито, а у мржњн онога, што је притворно, развратно и грамжљиво. Тиме пак, што је класични стари век подобан, да образује бистре, снажне и живе духове, уједно и спрема младиће за практичан живот; јер баш зато, што је' стари век тако далеко од нас, даје ирилике за упоређивање, а тим нам пружа средство за јасно суђење". 1 ) Садржај класичних списа чини темељ етичном и естетичном образовању. У тим се књигама врлпна слави и добра дела узвисују, а опачина се осуђује и заблуде људске куде и на ругло стављају. Ту васпитну моћ признају и противницп класичним језнцима на страни, те саветују, да би се књиге старлх Грка и Римљана могле проучавати у преводима и тако приштедети тежак посао учења тих језика. Али иа несрећу не може бити никад превод оно, што је оригинал. Ако је превод веран, недостаје му лепоте, ако ли је леп недостаје му верности. Више мање сваки превод тек је сенка оригинала. У преводу губи се сва дражест оригиналнога језика, сва ашва боја његова, сва музикална складност његова, једном речју сва душа његова. А какав говор воде противницп класицизма у нас? „Да устану старн Грци, па да нас виде, да ми данас после 2000 год. још њпх узимамо за учитеље и обрасце, попљувалп би нас и све би своје списе спалили, да немамо ни тога, кад смо таке бубе, да немамо за 2000 год. напредније од онога. Викали би нам: бубе! и куд вам прођоше 2000 година. — Да поустају стари Грци и Латини из гробова, они би се чудили нашој глупости, да ми учимо из њихових књига још, а сто пута више знамо од њих и све боље знамо од њих". 2 ) — Зло би и наопако било, да кроз толико векова новији народп у наукама нису стигли даље од старих; али се не.да порећи, да многе наЈ г ке већ ту имају свој заметак, шта више има иримера, да је оно, што се у списима старокласичним вековима сматрало као гатка, новија наука потврдила. Тако су на пр. о унутрашњости Африке, која је до најновијих времена била за нас тамна, имали Грци података. „По Птоломеју Нил извире из језера на јужној хемисФери. Повија су открића то потврдила. Птоломеј је знао и за планине у изворској области Ниловој, назива их Месегећит Бреговима и тврди, да Нил храни вода од топљења снега, снежна и глечерска вода. Новији путници (Виг^оп) сазнали су, да се земља између поменутих језера и обале морске назива збиља месечевом (Унјамвеси); оспм тога се нре кратког времена пентрао ло снежним висовима Килимандара један немачки туриста и потврдио и други Факт Птоломејев. Питагора и Питагорејци првп су проповедали, да је земља лоптастог облика. Одлучно је решио ово иитање Аристотел, који је употребио помрачење месеца као први чулни доказ за лоптасти облик

') 1>г. Јоћ. 8сћгбсИег. Зиг ђез 1а(. 11пЈепчф4г аи г ОтпајЧеп. РаЈЈ. 4. -) Школска реФорна. Из заоставштиие -ј- Др. X. Натошевића одштамнао у Наставниву (књ. 1У., св. 3.) 1)г. М. ЈЛевић.