Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВВТНОГ ОАВЕТА

279

На тај исти начин изведени су угледи у тој истој свесци и за усправно писање. Само што је ту још већа непажња у избору речи за примену писмена, која су пређена, као н. пр. „носорог" и „есна,ф". У другој свесцн су велика писмена без речи. На корицама пише: „ велика слова гетички(!) удешена". Напред су велика писмена коса а позади усправна, ноређана истим редом као и у првој свесци само што су тамо била у речима а овде су заеебно(?!) ТреЛа свеска носи наслов на корицама: „речи с великим словима". 'Гу су свега неколико речи али и међу њима има једна доста неподесна за децу: „Ефемија". Четврта свеска садржи „реченице ситније написане", а иета свеска пма натпис на корицама: „сасвим ситно". Међу овим реченицама има их које немају ни смисла н. пр. „Док је шибљика танка треба је исправити", „Тешко ономе кога само*снага храни", и т. д. Из овога што је довде изложено види се, да ови угледи за писање нису удешени методски и да заостају иза пређашњпх ирописа. И једна и друга врста писанака имају потребну лннијатуру али ова не одговара у свему оној линијатури која је изведена у данашњим монополисапим писанкама. Сем тога облици нонеких писмепа иотиуно су кадиграфски исписати и нису за децу основ. школе нпр. велика писмена: „Ж", „К" и „Е". Даље по иека велика писмена су на два начина иисана. Нема ни једне етране на којој би било угледа за иисање по једној линији нити ишпартаних лннија без угледних редова. Из разлога што ови угледи г. Крњчеви нису методски удешени, што немају потребна упуства за учитеље, што би се увођењем њиховим у живот опет вратиле старе незгоде у насгави писања, мишљења сам да не би требало усвојити ове ппсанке. Много би подесније било усвојити овај начин помоћи прн настави лепога писања који је г. Вића Малетић понудно али који не одговара у свему расписаном стечају. Тако г. Малетић је удесио упуство за учитеље и израдпо 8 великих табала на којима су псписана на 4 прве табле саставне црте и облицц малих ппсмена са облицима арапскнх цифара а на друге 4 облици великих нисмена и 3 реда исписаних редова за углед. Поред свакога великог иисмена је и мало писме ради поређења и разликовања. Дакле ове табле би биле као оне старе штице на каквом угледном месту у школи. Деца би их непрестано посматрала и препочињала са њихових угледа оно, што им учитељ казује а и учитељ би такође гледајући у њих и сам се вежбао да што лепше и правилнпје испише на, школској табли оно, што треба деца да пренисују на својнм писанкама. Само што ово не би требало никако крстити неким „методом писања" или још и „новим методом Внће Малетића", кад ту нема ништа ново него обновљење етаре штице само без дебелога и танкога јера и осталих избачених слова. На овим таблама нема угледа за усиравно нпсање а то се стечајем тражило. У упуству г. Малетићевом има лепих ноука за учитеље али има и погрешака а нарочито у оном одељку који нзлаже наставни иоступак прп предавању нојединих писмена. То је учињено с тога што се хтело да изађе с неком оригиналношћу. Да би извежбао децу за писање претходних црта г. Малетић је израдио на првим таблама 10 вежбања у којима је изведено ово. Прво вежбање је у иовлачењу танких хоризонталних црта дуж целога прописа, за тим повлачење везаних црта у извесном растојању с ногледом да ове буду подједнако тапке и паралелне међусобно. У трећем вежбању имају да се пишу везне црте са основном без икаквог заокругљивања. У четвртом вежбању веж-