Просветни гласник

312

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

Де^нв 8 ), севастократор Де-]ш(у) 9 ) и догоеет(Ф) Деган(^) 19 ), али се из домаћих извора опет јасно види, да је отац наших Дејановића био севастократор Дејан. Докази су за то ови: а) Из даровне повеље 11 ) дара СтеФана Душана, којом он иотврђује имање, које је Дејан из баштине своје даровао цркви својој у Архиљевици (у земљи Жеглиговској), и у којој цар СтеФан Душан, између осталога вели о Дејану као о: „ достовћрвномб и м ншголгобимомб и всесрвдБчному и братВ царства (ми)...." јасно се види, даје баштина севастократора Дејана била и земља Жеглиговска, она земља г она област, коју по смрти Дејановој налазимо у власти Драгаша и Константина — синова Дејанових; б) У домаћој историји имамо доказа, 1 ' 2 ) да се између најближих рођака владаочевих, и зет називао севастократором и носио чии севастократорски. Дејаи је, но Теодори, потоњој царици — монахињи Евдокији, сестри цара СтеФана Душана, био зет цару СтеФану Душану, а синови Евдокијини беху, као што ћемо видети, 13 ) Драгаш и Константин, сестрићи цара Сте®ана Душана. в) Као што смо и горе поменули, Дејан је имао у баштини својој и Жеглигово; исто Жеглигово држаху у баштини сииови Евдокијини, Драгаш и Константин. Евдокијина сина, а према томе и Дејанова, доцнији летописци називају „ Жеглиговцем"; 14 ) г) У писаним причама о Косовском боју 15 ) Константина Дејановића називају такође Жеглиговцеи (Жеглиговац1>), а у оној причи штампаној 8 ) МШозЈсћ, Мопишеп4а 8егћ1са 104. 9 ) Моп. 8ег1з. 143. ,п ) 11)1(1., 174. ") 143. 0 датуму ове новеље види Ил. Руварца (»0 Енезу Лазару« 100—108) и мишљење Флоринс кога 0. (Шмнтники законодателвнои д-Јјлтелвноств Душана 118: „Само собоа нонлтно, что не можетг Онтв сомн^шн вв томг, что ДушанЂ дМствителшо нотвердилЂ хрисовуломт. за Архидевицкои дерковово села, приложеннд еи — Деиномг...." 12 ) Моп. 8егћ. 36,- 38. 13 ) Актн рускаго на С влтомћ Аетошћ, 370. Исте су ове новеље објављене и у Гласнику Срн. Уч. Друштда XXIV, а има их, неколико, и у Моп. 8егМса. (Види, даље, Моп. 8егћ1са).. 14 ) Константин Философ у »Животу Деспота СтеФана Дазаревића (< (Гласник Срп. Уч. Друштва К 1.11, глава 70.): Михаило КонстантиповиК (Гласник Орц. Уч. Друштва XVIII) иише: ».... у једну земљу Костантинову утаборио се на једном иољу званом Жеглигово.. (стр. 75) или: з,... на аоље које се зове Жеглигово (земља Костантинова)...« (стр. 15); А г М У III, 16. Сриске Краљевске Академије, Сиоменик III, 126, 155 (А-з -ц -т- разби Мирча воевода влашки цара Пагазита на Ровипа. II тоу иогибе Мар'ко Краљеви&а (и.) Коста ЖеглиговацБ)«, и на другим местима. 15 ) 84аг1пе X, 187. Годишњица XV, 128—129.