Просветни гласник

НАУКА П БАСТАВА

313

у Шаггпата X , казке се, да су Драгаш и Константин синови Дејанови (и Костадинв Жеглиговацв, син воеводе Деиина и Драг аш... .") 16 ); ђ) Дејан је Жарков син. 0 томе се правидно доиишљају Ил. Руварац^) и К. Ј. Јиречек |8 ) и све што се о Жарку, фиктивном Дејановом сину Шарку Дејановићу, или о Драгашу Шарковићу спомиње у С1га1сосопАИ-а 19 ) и у другим доцнијим изворима, 20 ) све се то односи на Дејана Жарковића, на оца Драгаша и Константина. Браћа Дејанова били су: деспот Оливер и војвода Богдан, господари источне Маћедоније.' 21 ) Деспот Оливер држао је у својој баштини Овче поље и јонг неке пределе у нсточној Маћедонији, све до своје смрти, сав предео, који доцније налазимо у власти Дејановића. Војвода Богдан држао је пределе од Сера до Вардара"), који се простираху јужно од Оливерове државе. Сад би следовала питања, која стоје у вези са овима, које смо до сада третирали, на име: кад је Дејан био наименован за севастократора; које је он све земље држао у својој баштини; кад је умро и у које су га време наследили супруга му и синови му, али се на сва ова питања никојим начином не може позитивно да одговори, међу тим, кад се све познате околности из онога времена узму у обзир, Дејан је много пре 1354. године постао севастократором. Изгледа да је Дејан постао севастократором још за време кад је и брат његов, Оливер, добио деспотски чин, и да се све ово догодило пре онога важнога политичкога догађаја у Скопљу (1347.), иначе се не би могле појмити оне значајне речи цара СтеФана Душана, којима је 1354. године обасипао Дејана: в ...и по томже шбразВ царвскомВ и сиемоу таковомб достовЗзрв-

,б ) У причи штампаној у Годигањицп XV. назива се сином војевода Рада. ") »0 Енезу Аазару". 107 и даље. 18 ) Српоке Краљевске Академије, Споменик XI, 13. 19 ) Согрпв 8сг1р1 ;оге8 Ша(;ог. Вуг. Х. С1ш1еопАп 20 ) 8$гШег II и остали и НиколајевиК К. — »Српски Комнени'* (Гласник Сри. Уч. Друштва XII); Ил. Руварца, »0 Кнезу Дазару* 94, Норј"-а: „(ЈебсћкМе (1ег СгпсћепЈап^ев' (Егзсћ &. бгићег, Епс1с1оре(Ие); РјиНса 8. |»0р1с ји&081оуеп8к1ћ поуаса....) и др. '-') На овом месту морамо да исправимо мишљење Архимандрита Леонида (»Опис сербске даврн" 73, 74.), НиколајевиАа К. (»Српски Комнени« — Гласник Срп. Уч. Друштва XII и XIII); Флоринскога 0. ПОжнне Славнпе и Византи во второи четверти XIV в4ка. С. Петербургг. 1882.) који по Сћа1сосоп(Ш-у (Ве Тигс1С18 1, I, с. 1. р. 29. Е(1. Вопп. и по Макушев- у (Историчесшл разнскаијл о СлавлнахЂ вђ Албанш, 47.) мисле, да су Оливер, Дејан и Вогдан били браћа Јелене. жене цара СтеФана Душана. - 2 ) Јиречек К. Ј. (СезсМсћЈе (1е8 Ви1^агеп, 319) и не помиње деспота Оливера. Он одмах до Дејанове баштине ставља Богданову баштину, премда је Богданова држава била јужно од Оливерове. )