Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

325

ту добру страну: а) што се могу уиотребљавати системски и поступно јер не зависе од случајних при.шка као што зависи добијање непосредних примера (доживљајима и посматрањем), и б) што се у овим примерима могу видније истаћи узроди и посдедице, који у непосредном примеру остају васпитанику обично скривени. Иосредни и непосредни примери узајамно се допуњују. Тек кад се уз истинит догађај који се на очигдед десио иснрича и какав други сллчан (истинит или смишљен) ранији догађај, са сличним узродима и последицама; или обрнуто, кад се уз исиричан догађај обнови и какав сличан из васпитаниковог непосредног искуства — тек тада има пример, и поука уз њих, сву сиду утидања васпитнога. Тада онај прошасти, испричан, догађај служи у неку руку као доказ овом садањем, а овај садањи сгоји као експерименат према оном прошастом. Ади се врло често употребљавају посредни примери у васпитавању и без непосредних, где непосредних нема при руци, а у васпитавању је потребно да се у извесном смислу изврши поука, да се створи какво онште морално правило, нижег или вишег реда, какав морадни појам итд. Посредни, или исказани, примери могу бити: I. истинити догађаји и II. фиктивни иди измишљени догађаји. I. Испричами истииити догађаји Истинити догађаји, као исказани примери, могу опет бити двојаки! 1) из обичног живота и 2) из Историје. а) Догађаји из обичног живота Из обичнога живота испричани истинити догађаји, а особито кад их прича очевидац, и јошт вешт на језику, могу утицати на васпитаника врло снажно, по некад као и посматрани пример. У овом се сдучају поука и сама намеће васпитанику, и често је није потребно ни изрећи нарочито, а кад се и изрече може се по некад обухватити у две, три речи. Овакви посредни примери из обичног живота имају ту добру страну, што су васпитанику већим делом разумљиви и лако схватљиви, јер се у њима описује живот из којега он има већ доста дичног искуства. А нарочито могу снажно да утичу испричани истинити догађаји из дечјег живота и из живота оних личности које дете иознаје, воли и аоштује. Тако причања родитељсш и с таријих укуЛана, о догађајима и искуству из свога сопственога живота, а особито из свога детињства, снажно везују дечју пажњу и силно побуђују на тежњу ка подражавању у сличним приликама. Исто тако снажно утичу и причања родитељска, старијих укућана, суседа и др. угледнијих личности о животу својих