Просветни гласник

332

111'ОСВЕТНИ ГЛАСПИК

а добре од врлина, а износи се само оно што је васпитачу најпотребније за поуку, без других излишних сиоредности, које у непссредно посматраном примеру често одводе схватање на странпутицу. Тиме се добива појачан утисак, који веома расветљује поимање моралнога. Ово је слично са експериментом у науци, који у овом погледу има често претежнији значај чак и од научнога посматрања у природи. 1 ) То су добре стране измишљеним примерима. Овим својпм добрим странама они веома одакшавају ноучавање примером, те је, поред раније изложених, и ово један од важних узрока што се ови, измишљени, примери врло много употребљавају у моралном васпитавању, тако да често потискују и стваран пример на штету темељитости и природности морадног развијања. Измишљени примери могу се поделити на двоје: а) на описввање вероватних догађаја, тј. који су се заисга могли збити, и б) на описивање невероватних догађаја, тј. таквих који се у исгини не могу збивати. —• У прве долазе: иоучне иричице, парабола, један део басана, ве&и део еиа, дугачких ирииоведака, романа и драма; у друге, невероватне, долазе: иоглавито гатка, вепи део басана, једсш део еиа (о вплама итд.), дугачких ирииоведака, романа и драма. Краћи производи од ових употребљавају се врло често за усмену поуку, они дужи, пак, као лектира. Овде ће се изложити важност за морално васпитавање примером најпре оних производа вероватне садржине па оних невероватне. а) Вероватни измишљени примери. Ови су примери од веће васпитне важности за морално развијање васнитаниково, од примера невероватне садржпне. Најбољи представник ових примера .јесу поучне причице. 1. Поучне причице имају највећу важност и најчешћу примену у моралном васпитавању од свих измишљених примера ради поуке. У њима се описује у кратком а ирегледном облику рад појединих личности са јасно истакнутим узроцима и видним последицама. Поступци и односи радних личности из обичног су живота, те су овн примери врло блиски посматраном догађају. Из ових примера излази поука често сама по себи као неопходна индукција. • Овде је место двема напоменама. Прва је у томе, што су ове поучне причпце, при свој њиној простоти, ипак удесније за васнитанике средњег узраста но за најмлађе. Сувнше млади, (испод 5—7 година) често још немају толико лична искуства, толико стварних представа о личним доживљајима и посматраним

] ) Удоредити А. Багп- а, Егае1шп§, стр. 419.