Просветни гласник

336

ПРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

садржине, ваља придружити гаткама, та ће о њима бити говора додиије, у другом одељку овога чланка. Басна вероватне садржине 1 ) чини средину између поучне причиде и параболе, јер са обема има по нешто зеједничкога. Са поучном причицом јој је зајеДничко то, што јој је цељ више да илуструје рад, поступање у догађају, а не моралне појмове; са параболом, опет, то што и у басни чулне слике имају иреносно значепе, као и у параболи. Стога се басне вероватне садржине могу згодно унотребити и за нзвођење простих моралних иравила, као и за извођење опште моралних иојмова. Ио томе је она подесна за помоћницу и поучној причици и параболи, а најзгоднија јој је употреба за ноступни ирелаз од причица ка параболама, дакле у неку руку као увод у поуке параболама. Овде је место једној важној напомени. Скоро је општи захтев да се басне употребљавају у цељи моралног поучавања код најмлађих васпитаника. Али су сви изгледи, да ће овај захтев бити из основе погрешан. Басна уопште има ту добру страну што је кратка, те јој је садржина збивена и лако прегдедна. Али је баш та њена краткоћа у исто време и њена мана као васпитног средства за мање васпитанике, јер је врло често чини неразумљивом. Лесинг вели, да се животиње узимају у басни стога што су скроз познате са свим њиним особинама и начином живота, те је довољно да се само кажу по имену „па да се одмах у свакога пробуди појам о њином начину мишљења и другим особинама", што се, дакле, животиње „простим именовањем већ описују у нашој моћи уображења". 2 ) Овако у ствари и јесте. Али, ово важи само у колико се односи на нас одрасле, и још, може бити, на најодраслије васпитанике; но у колико се ово тиче оних најмлађих ствар стоји сасвим друкче. Најмлађим васпитаницпма нису довољно познате особине ни домаћих животиња, а камо ли лисице, вука, гаврана, рчка, твора, мајмуна, куне итд., које животиње дете често и не познаје ни по изгледу, па чак ни по имену, а које се, опет, врло често употребљавају у баснама. Стога просто именовање животиње не врши код мањих васпитаника оно што би требало у њиној свести да изврши, те

') Једна је таква басна нпр. ова: Јелен, којега су ловци гонили, побеже у виноград и сакри се у најгушћу лозу. Док Зеху ловци у близини био је јелен миран да је једва дисао, но чим се ловци удаљише испружи он врат и стаде брститч лишће са дозе која му је живот сиасла. Опазише ловци где се лоза нија и чуше шуштање лишћа, вратише се, нађоше једеиа и убише га. — Тако неблагодарнога и неопрезнога сустиже заслужена казна. — Еад се у овој басни надовезује, како је јелен говорио »сав у крви* онда она одмах иде у хшгерфизичке басне, дакле оне невероватне садржине. 2 ) јГиеввтд, ^егке, Вс1. V. стр. 28 и 29.