Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

337

стога изазвана слика остаје тавна и нејасна, а услед тога и неразумљива, зато буде врло често и цела басна схваћена погрешео. Из овога излази, да је басни араво место не код најмлађих ве& баш код одраслијих и најодраслијих васиитаника. У прилог овоме говори још и то, што онај преносни смисао слика у басни не могу разумети као што треба и најмлађи васпитаници; тим пре, што је аналогија између човека и животиње — као што Бен лепо напомиње — веома удаљена. 1 ) Поучна причица, парабола и басна употребљавају се у моралном васпитању како у цељи усмене поуке тако и као лектира. Еао усмена поука, употребљене у своје време, јачег су утицаја но као лектира. Еп се данас употребљава већ мање у усменом саопштавању него као лектира, а дугачка прпповетка, роман и драма употребљавају се, скоро искључиво, као лектира. (Драма изведена на нозорници увршћена је у очигледне примере, где се посматра рад других). 4. Еи, или нароџна јуначна аесма, нарочито као што су наше, често садржи врло узорите моралне примере за млађану душу васпитанпкову. Он се по опису приближује народној приповетци, по херојској садржини исторпјској биограФији и монограФији, а својим поетским обликом привлачи младога читаоца још више од приповетке. Он је најиодеснији као лектира за средпи узраст. Али она простота у народних песама и природност у односима радних лица, која треба да послужи за углед, и оно излагање у појединостима, чини их разумљивим и млађем узрасту. Она, пак, поетска п историјска садржина чини их занимљивом лектиром и за најодраслије васпитанике, те примери изнети у њима могу јако да утичу на васпитаника. А оне су добрим примерима баш врло богате. Наравно да све народне песме нису подједнако иодесне за морално васпитање примером. Тако нпр. женске иесме, а и митске, нису подесне за ову цељ. Жушке иесме напротив (у које долазе најстарије у којима се опева доба Немањића, затим оне о Косову, о Ераљевићу Марку, о деспотима и властели па хајдучке и ускочке, о женидбама знатнијих српских јунака, а најзад и најновије о ратовима за ослобођење у почетку XIX столећа) скоро све, с малим изузетком, пуне су красних примера за: справедљивост, честитост, чедност, сродничку љубав, љубав према своме народу, великодушност, храброст, пожртвовање за правду, за заштиту слабих и нотиштених, за чување образа свог и своје отаџбине, итд. Примера и узора са најчистијега народнога врела, подесних да заноје жедну душу младога васпитаника за толике важне грађанске и националне врлине! — Оно, пак што је у јуначкој народној песми накићено и увеличано није такве природе да од епоса начини гатку, нарочито је

*) А. Вагп, Ег21ећип§, стр. 431. ирооветни гласник , I књ., 3 св,. 1902.