Просветни гласник

480

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Важно је, узгред буди речено, да су последња открпћа зоолошка дошла до резултата да пореде човека — као сисара — са амфибиском стегоцеФалом, од кога је бсћеисћгег, у почетку XVIII века начинпо Ното сШтгг 1езИв, и који од ТбсћисИ доби нме АпЛгга 8 бсћеискеегГ, будући сматран као диа81 човечији организам до самога Кивија, који показа да је то једна врста гуштера — амФибиски стегодеФал, по најновијој термпнологији. (по Вете Зсгеп^фуие) Јер. Ј. Тоналовић. * Просвета у Фпнској. — На седници учптељског удружеша у Дрезди држао је 15. нов. 1901. год. Бг Валтер (некада универзитетски ректор у Шведској) предавање о Финској и њеним односима врема руској царевини. Из тог говора ево белешке о данашњим просветним приликама у тој земљи. Универзитет је средиште свега духовног живота у Финској. Основан је још 1640. године и одмах га је народ пригрлио као највећу драгоценост, а за његов развитак од велике је користи било оцепљивање од Шведске и прелаз к Русима. Данас има 1050 студената, »еђ њима 55 девојака. Број гимназија, у којима се највише обраћа пажња на домаћи језик, подигао се на 30. Основна настава, због незгодног земљишта (силне баруштпне и језера, честе поплаве, девет месеца у години сам снег и лед) није као у земљама са сталним, уређеним школама, већ на њој раде путнички учитељи. У великој соби какве сеоске куће слушају, и то врло пажљиво, и родитељи, и деца, па и суседи, учитељско предавање, које обично траје око шест недеља. После тог времена опет узимље учитељ свој штап, а његов иосао настављају родитељи. — Ни вишс народне школе нису Финској неиознате. Многобројне библиотеке служе за образовање народа, који се веома поноси својим језиком и чува и прибира благо своје усмене књижевности (чувен народни епски спев Ка1егоа1а). У последње време чак је и драмска литература у Финској нагло коракнула. На крају говора је Бг Валтер, наравно као Немац, изјавио своје жаљење, што ће се тај напредак да Јгуши наглим русизирањем, које је, вели, у последње време отпочето, и због кога је завладало мртвило у духовном животу а и нагло расељавање. Ј. * Највеки завод за пустошну децу у Немачкој. — У романтичној долини једног маленог селанцета, недалеко од Фрајберка, основан је јотп 1824. год. „Завод за сиротну децу ", којије 1832. преобраћен у , Завод за васиитање иустошне деце". И тај завод, који и данас с успехом врши своју културну задаћу, не само да је највећи у целој Немачкој, него у исто време долази и међу најстарије заводе, свога рода. Тако је он старији и од најчувенијег васпитног завода немачког „Вав Ваиће Наиз" код Хамбурга. У томе заводу за васпнтање нустошне деце има сада 320 питомаца (263 мушкараца и 57 девојчица), од којих су многе послале и саме власти зарад иринудног васиитања. За 68 година свога трајања у заводу се васпитало преко 6000 питомаца. Еолико грехова и кривица садржи у себи тај број и колико је само требало ту љубави и ножртвовања! Бог зна, колико је од те деце у истини било спасено и очувано, а код колико је сав труд био узалудан! Статистива, која се у заводу води врло тачно, казује, да се впше од 80°/ о