Просветни гласник

386

ПРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Размер 1:300000 бно би довољан, да се у карту унесе иотребни материјад а да ипак не буде претрпана. Наравно да би се за основну школу с правом могла изискивати карта Србпје и већега размера, која би билајош прегледнија, али је за сад овако добро израђепе немамо. Спелет је. добијен несумњиво помоћу пантографа са већ поменутих карата. Подневци су повученп према почетном подневку од Париза. Премда је сада у географијн и картографији читав хаос од тих почетних подневака: ферског, гриничког, иариског итд., ипак се бар у школским картама — па и код нас — доста доследно одржавала употреба иочетног подневка од острва Фера. Ово је за наставу и најнодеснији почетни подневак, јер он може донекле за ученике важити и као граница између Старог и Новог Света. Ако би г. Ковачевићу било неподесно мевати ово на својој карти, нека бар запише код првог подневка н даљпну од почетног подневка ферског. Граннце су Србије сасвим тачне, реке такође. Места, планине и остали објекти су на својим положајима, изузев неке, који ће се даље поменути. У главном су н њихова имена написана где треба, премда морам напоменути, да приличан број имена треба да дође ближе своме знаку или на подеснијем месту према њему. То се да видети и оценити на самој карти. а главније су грешке ове: Име Ковиљача сувише је далеко написано од свога знака и што је још незгодније: цело је дошло с леве стране Дрине. Требало би име за Лозницу помаћи мало на више, па онда Еовиљачу заиисати испод свога знака. Осим тога ту је изостао знак за бању Смрдан-Бару. Еисела Вода (код Аранђеловца) заппсана је доста далеко од свога знака; Име Мачва записано је сувише близу Саве, тако да би се онда тпм нменом обухватила мања област него што је у ствари. Ово нме треба записати много јужније, почевши од нрнлике око села Елена. Стари Ђлах је погрешно обележен. Он је можда некад нмао то пространство, али данас захвата у Србији само норавички срез и пограничне делове ужичког округа. Зато треба име Старог Влаха нанисати почевши од прилике од Бијелог Рзава до пред планину Голију. Није требало наспрам Ариља написати: Шорава, јер се река дотле још зове Моравицом (и то име треба бар на још једном месту написати), а тек северно од Ариља чује се и назив: Морава. — Име Ибра треба записати и пре ушћа Рашке. Унета је станица Младеновац али није и нознато место Младеновац. Требало је означити и заиисати Овчареку Бапу, која је већ доста чувена. У околини Београда треба унети још и села: В. и М. Мокри Луг и Кумодраж, јер ће нх сваки наставник у Београду и у околини Београда поменути. Треба унети и село Железник, познато из историје. Село Лештани сасвим је незнатно и могло би се избацити. Макиш је ваљало записати и обележити знаком за плављене и баровите низине. Тако нсто ваља означити и ниске поплавне крајеве више Обреновца уза Саву и у Мачви. Годомин, име познате равнице између Језаве и Мораве, треба унети. Место што је јужно од Чачка забележено село Трнава, много би више вредело унети нз историје познату цркву (негдашњи манастир) Трнаву. Дунавску клисуру Ћердаа треба означити.