Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕХА

387

Изворни део реке Млаве треба према еекдпји ђенералштабне карте 1 : 75000 тако удесити, да се јасно види, где је Млавин извор и да су оне речпце до Жагубпце само Млавине притоке. Крнвовирски Тпмок је боље звати: Црна Река. То доказује и само обласно име њена слива. — Трговишки Тимок није правилно већ ио томе, што се чује тек при ушћу те реке. Зато је боље назвати ову реку њеним главним имевом Коренатац, а оно се друго може оставити само у загради. Област Пуста Река је погрешно обележена. Она треба да захвати целу област од подгорине планпне Радана (не Радања, као што је записато) и Петрове Горе па до иза велике окуке истоимене Бусте Реке а у правцу ка станици села Печењеваца. ' Власинско Блато треба и озвачити, а то се према размеру карте може. Добро би било записати Шуматовац, висове изнад Алексинца. Иа Ртпу и Сухој Планини треба још записати и имена највиших врхова (Шиљак и Соколов и Големи КаменЈ. Код Паланке треба означити и киселу воду. Кад је написано за варошицу иравилно: Лешница, нпје требало за реку писати: Љешница. Од административне поделе још би једино вредело унети границе округа — и то тањим, цртичастим линијама — јер се сад у школама Србпја учи по речним сливовима.. Још је врло потребно напоменути, да ситуација око Србије не сме остати овака. Морају се реке: Ибар, Лим, Морава и Нишава, затим и обе жељезничке нруге продужити и даље све до оквира карте, јер би иначе изгледало, да поменуте реке извиру онде, где су прекинуте. Треба ту унети и још ио које од најглавнијих места Бугарске и Старе Србије. У ошите се ситуације увек тако раде. Орографски елементи унесени су — према усменом саопштењу г. Ковачевића — интерполовањем помоћу што већега броја кота и у опште тачака са познатом висином. Обавештен и сам о томе методу и поредећи ову карту са осталим орографским картама Србије — нарочито са поменутим двема налазим: 1) да је ово још могао бити једини-подесан начин, да се добчје карта Србије већега размера с извесаим бољим и прегледнпјим распоредом висинских слојева. Кажем једини начин зато, што спецнјалну карту нашег ђенералштаба разм. 1:75000, која би ваљало да у овом случају послужи за основ, не можемо на жалост употребити, јер јој се неки листови у југозападној Србији не подударају са суседним листовима, а тиме је искључена уиотреба њихова за оваке послове. — 2) И ако се поменутим методом није могла наравно добити потиуна тачност, ипак је за карту овог размера и с оваким задатком она довољна. Сад је још у питању, је ли употребљена висинска скала добро подешена према размеру и према задатку ове карте. Висинска је скала за картографску представу орогра®ије у једној земљи најглавнија и она се иодешава према орографским. особинама њеннм. Код г. Ковачевића су равнице до 150 м. висине обојене зелено, висине од 150—800 м. бело, од 300—500 м. жућкасто, од 500—800 м. отворено-мрко. Даље на скалп стоји један слој мрке сепије и другп слој са шравама, које су иревучене таким истим тоном мрке сепије; према овом другом је записано: иреко 800 м., али тако незгодно, да се не види оно што треба да се види, т.ј. да се то иреко 800 м. односи на оба последња висинска слоја. — П1то су употребљени висински размаци од 0—150 м., од 150—300 м. и од 300—500 м. то је оправдано и природом земљишта у Србији, јер се овом поделом чини врло згодан распоред