Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 403

ту могућно увек бити довољно критичним. Али славни Гете теши нас и у овом случају: Бп тибб В1сћ тапсћев Ка(;8е1 1обеп Босћ тапсћез Ка(:бе1 кпир& з1сћ аисћ. Раиз4, егб1ег ТеП. I 0 времену кад је живео пранарод индојевропски Фр. Боп први научно утврди и дотле од многих наслућивану истину да су језици Грка, Латина, Германаца и Еелта, Словена и Валта, Иранаца и Инда, Арбанаса и Јермена пореклом од заједничкога оца (мајке), којега нема више у животу, а којим је некада говорио неки народ, којему потомке изређасмо. Кад је живео тај народ, у коме крају наша два дела света, како су се издвојили народи и језици из оне нсконске заЈеднице — та су питања у науци на дневном реду још од Бопа. У прво време с више се смелости давао одговор на свако од ових питања, и тако се мислило да су она решена за увек. У самој ствари није бпло лако дати и на једно од њих тачан одговор, и није необично што су закључке старијих, подвргавши их бољој критици, млађи научници оборили или изменили. Питање: кад је живео пранарод индојевропски спада међу она, на која се никад не може позитивно одговорити осим каквим неодређеннм временом с непознатим границама. Ово је питање у свези с два друга, с питањем када су се изделили индојевропски језици и с иитањем кад су постале нове индојевропске народности. И ова два питања остају без иозитивна одговора, у метаФизичкој магли, а зашто, то ће одмах бити наведено. Комбинацијом лингвистичких, историских, археолошких и др. дата долази се и у овом питању до неке одређености, као што ће се видети из даљега излагања. 0 том како су се изделили индојевропски језици писали су и расправљали старији и млађи лингвисти и створили познате теорије: родословну и теорију поступности (таласну) и даље тражили комиромис између једне и друге. Али се при том сметало с ума да су нам познати индојевропски језици и дијалекти из разних времена и на разним ступњнма развитка. Ако упоредимо наш језик с енглеским, с новоирским или с којим иерсиским и арнаутским дијалектом — изгледа шала и прича тврђење да су истога порекла. Треба тражити њихове старије ступње, облике, да се уочи ова сродност. Нису се у истом темпу ни развијали сви језици, једни су се мењали необично брзо, други верно сачували мало не индојевропско обличје. Данашњи литавски има особина које би се без устезања приписале и прајезику, док је келтски из најстаријих споменика био толико измењен, да су га с големом муком Боп и А. Пикте