Просветни гласник

404

ПРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

увели у индојевропску иородицу као равноправна члана. Какви би изгледали литавски и старословенски у ведско или Омирово доба — то питање треба имати на уму кад говоримо о старини и исконости овога или онога језика. Да су утидали у развитку и даљем одвајању једних језика и дијалеката од других, осим чисто психофизиолопших и психичких, геограФСко -природних и других чинилаца, и етнолошки, то је истакао Ђ. Асколи и после њега X. Хирт. Почеци се језиковне деобе морају пренети још у прајезик, јер нема језика без дијалеката ; ни два човека не говоре потпуно једнаким језиком, исто тако ни два паса — и од прајезика до историски познатих нам језика има небројено прелазних ступњева и неки размак, разуме се како где већи или мањи. Из овога се види да се не може наћи хронолошка тачка, кад су се почели језици делити и кад су постале нове лингвистичке целине. Пранарод се изделио и растурио на све четири стране света пре сваке историје и традиције. Историеки живот не јавља се у исто време на разним тачкама наше планете: у долини Нила на четири пет тисућа година пре Хр., кад поста најстарије царство јегипатско, после кога пада зидање великих пирамида, у долини Тигра и ЕуФрата на четрдесет векова пре наше ере; у долинама великих хинеских река исто тако у трећој тисући пре Хр. Све индојевропске народе историја находи у земљама, које они сматрају за прву колевку, јер не памте да су се у њих некада доселили. Многима је од њих ваљало прећи преко огромних река, планина и пустара — и о том путовању не сачува се ни траг у успоменама и предањима. Исто се тако рано изгуби свест и сећање о некадашњој родбини, стога су варвари Грцима најближи рођаци, а камо ли даљи. У Италији Латини заборавише да су у блиском сродству с Умбрима и Осцима. Словенима беху сасвим туђа суседна германска и литавска племена, као год Финска и турска. Прва су се грчка племена настанила у Јелади и Пелопонесу у току друге тисуће пре Христа, то су представници т. зв. микенске културе, назване по Микени, где су нађени најкарактеристичнији трагови од ње. Осим Микене од ње се находе трагови на месту старог Тиринта, атин.ског Акропола и Орхомена, код Копајскога језера, па и код Хисарлика (град и палате старе Троје). У ово доба подигнути су на узвишеним местима јаки градови, у њима велике палате с гробницама на кубе сведенима. Сачувани су споменици од злата и камена с орнаментиком источњачкога карактера. У Фајуму код Кахуна у Јегипту нађени су предмети керамички за које се може рећи да су из доба микенске културе, а ту су насеља из XVIII и XIX династије. На о. Роду и у микенским гробовима опет нађени су предмети с именом Фараона Атепћо1ер-а III (1440—1400). Микенска култура није она што је описана у Омирову епосу а која не стоји с истоком у тако тесној вези. Изгледа да су грчка племена за XIX династије суделовала у нападима других племена на