Просветни гласник

406

ПРОСВЕТНИ ГЛ.АСНИК

језике, као грчки и датински, те и у језику имамо сведочанство, колико је силан био утицај семитскога истока и његове културе на скорашње дошљаке у средоземном појасу нашега континента. И речи дођоше с културом. Ну и семитска су племена дошљацв у земљама, у којима их находи историја, а њихова је култура. само наставак још старије културе. што цветаше у Месопотамији много пре најстаријих семитских царевина из треће тисуће пре Христа. Санскрт, грчки и латински имају позајмљених речи 1 ) и из језика што се некада говорио пре семитскога у Халдејској, сумеро-акадскога, и те нам позајмљене речи казују да су Индојевропљани могли бити под утицајем културе још историски старијих народа но што су семитска племена. Сумерско-акадска култура прелази у пету тисућу пре Христа; али ми не знамо да ли су оне речи дошле у прајезик из тога извора или пошто се изделио пранарод, и онда не можемо ни према овом с поузДањем тврдити, да је индојевроп. етничка заједница била у петој тисући пре Христа. Људске кости и артефакти нису у Јевропи нађени у терциерно доба.. У дилувиално или квартерно доба, и то у последње интерглациално и глациално доба, сигурно је живео човек. Тада бешо друкчија Фауна од садашње: то је доба мамута и риноцера, ирваса и великог јелена, пећинскога лава и пећинске хиене. Наш континенат широким нојасом беше везан с југозападном Малом Азијом, а од Леденога се Мора пружаху вериге од леда, мора и језера све до Касппскога Мора, и одвајаху наш континенат од северне Азије. Знатан део његов беше ледом покривен: Скандинавија, Енглеска и Ирска, северна Русија, северна Немачка до северне падине „Средње Горе", цела, алпска област све до подножјајој. Човек је могао жнвети у Француској и јуаној Енглеској, у Шпанији и Португалији, у средњој Немачкој, Аустрији и Италији и на Балкану. Човек је и био овде сведок краја дилувиалнога доба, кадјенастало топлије време, а вода од раскрављена леда и снега стала тражити путове к морима. Да Флора и Фауна достигну до тога ступња развитка, без кога најнижи културни човек не могаше живети, морале су протећи тисуће година. Дилувиални је човек неразвијенији био од познатих нам најпримитивнијих племена. Није био ни пастир, ни ратар, био је без стана, живео о лову и корењу, али је имао ватру да пече лов па и друге људе и имао је артикулован говор, примитивни израз нримитивних мисли и осећаја. На измаку дилувиалнога доба ноче градити алатке — оружје од неуглађена камена и од костију, доста просто и украшавати их цртама и цртежима, убодима и целим Фигурама (аг1 с1ев сатегпез). У науци се ово доба, кад човек отпоче градити алате и оружје, назива старије кам е н о д о б а, палеолитско.

Ј ) Грчки леЛехуд 'секира', санскрт. рагади- = сумер. акад. Ђа1ад, вав.-асир. рг1а,Ши. Лат. гаиЛив 'бакар', санскрт. 1оЋа = сум. шиЛ 'метал'.