Просветни гласник

408

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

културна периода. Као што ће се показати доцније, прајезик је имао имена за алате и оружје од камена и од бакра, који су можда добивалн од Сумеро-акада 1 ) на 4000 г. пре Хр. Из свега се што смо изнели може закључити да је најкасније у иочетку треКе тисуИе ире Хр. била индојевроиска етничка и језиковна заједнииа аоремеЛена ; 2 ) — колико јој је времена требало да се развије, и у ком се веку те тисуће отпочело расељавање, то није могућно одредити. Док су се једна племена далеко удаљила од централне масе, ова је читаве тисуће година заостала на истом земљишту* а једва у чем се променила (словенска и литавска племена) и померила тек у последње, историско доба. II 0 прадомовини, у којо] ое разви индојевропско племе Почевши од Фр. Шлегла сви су научници у питању где лежаше индојевропска колевка за дуго сложни били: она је у Азији, у средњем планинском појасу њезину, тамо око Хиндукуша и Белуртага. Одатле су индојевропски ројеви, једни за другима, поплавили целу Јевропу, Индију, Иран и М. Азију. Језици народа што се не померише далеко од старе домовине, сачувшае с необичном верношћу прајезичке Форме, ирански у Авести, индски у Ведама. Почевши од А. Еуна покушаваху да одреде ступањ културе и развијености индојевропских нам предака. И женевскн научник А. Пикте написа две књиге с пемачком ученошћу и Француском прегледношћу о индојевропској старини. 3 ) Он ту учини приступнима главне резултате индојевропске упоредне граматике, у колико се тичу индојевропске старине, као што их популариса уопће Макс Милер својим ,Лекцијама о науци о језику". 4 )

] ) Сумеро-акадска реч пређе у индојевр. језике: игиА, санекр. 1о1ш, лат . гаиДив, ст. сканд. гаисЧ 'нрвена гвоздена руда', слов. роуда 'те1;а11ит', в. и нов. нерс. гбг, го. Интересно је споменути да новија истор. истраживања у већу давнину стављају сумеро-акадску културу, старовавилонску, него ли јегипатску. В. у Напз НеИтоИ^з ЛУеК^езсШсМе, III Вап(1.

2 ) Према неким Фактима индо-ариске религије изгледа оно време кад се распала индојевроп. заједница сувише ниско, мора се попети и на пет хиљада и више год. пре Хр. Тако Едм. Харди вели: »Ба втс! ез тогпећтКсћ ^елизве Ап^аћеп ићег Зеп Ро1агз1;ег11 ип<1 (1аз КгићНп^за^итоМит 111 <1еп Р1еја(1еп, <1је ипз ги по4%еп зсћетеп, Ш8 3. ЈаћгЈаивепс! V. Сћг. ћ1паиГги8(;е1§еп, ^агегк! <1Је ћићезЈе Ка1епс1егетпсћ(;и11{* ((1ег ЈаћгезапиГап^ тИ; <1ет "\№"т<;ег8о18412 ш Рћа1^ипа — Уо11топ<1 <1. 1. Уо11топ<1 ће1 /3 1,еош8) уШе1сћ1; тз' 5. Јаћг4. уегчтегз*;' 1 , Јп<1. КеИ§10П8§е8сћ1сћ1е, 1898, стр. 11. (8атт1ип {Ј ббзсћеп 83.).

3 ) Без ог1§тез 1п(1оеигорееппез ои 1ез Агуаз рптКЉ. Е88а1 (1е ра!еоп4о1о§1е 11п§и1з1;1о.ие I Раг18 1859. II 1ћ. 1863.

*) Опширно о овом питању реверовао сам у Просв. Гласншу за 1894. год. св. јул.-август, септ.-окт., нов.-дек. У овом одељку, изнесено је само оно, што пристаје у целину овога чланка.