Просветни гласник

НАУКА П ВЛСТАВА

409

У другој половини прошдога века јави се супротно дотадашњем, усвојеном — ново гледиште, и брзо задоби многе угледне представнике, али не без ведике полемике. За азпску ипотезу стајаху Шлајхер, Јусти, В. Хен, Ф. Мистели, Соне, М. Милер, Ј. Мшг, у новије доба Ј. Шмит и Фр. Милер. У Јевропи а не у Азији треба тражити прадомовину индојевропску, тако рече В,. 6. ВаИшт, за њим стадоше понављати Т. БепФај, А. Гајгер, Пенка, и данас тако мисли 0. Шрадер, X. Хирт, В. Штрајтберг, Еречмер, Бремер, све немачки научници-лингвисти, па и Фр. Ра,цел и многи геограФи и антрополози. Колико се косило ново мишљење са дотле усвојеним, сведочи иронија ових Хенових речи којима га пропрати: „Све су друге сеобе ишле с истока на запад и на запад донесоше нове животне Форме, а, исто тако разор, само је најстарија и највећа пошла супротним правцем и преплавила степе и пустиње, горе и крајине". Ово као да беше погрешка, као кад би се казало ех осс1с1ен1;е 1их, а оно је ех опеп1е! Присталице азиске ипотезе непрестано се позиваху на исторнске аналогије: од памтивека је Азија оШста депИит, култура је ишла за сунцем, ариски су језици сачували исконско обличје и очували се: у Инда цвета песништво онда кад у Јевропи влада мрак. Пикте већ тражп друге аргументе. У Авести се прича како су се индо-иранска племена селила: А1шга-тагс1а створи рај-земљу за свој народ (Антапа УаеДга), али опаки Апћго-таатуи (Ариман) у њу посла смрт, змију и зиму, те се одатле његов народ морао селити. И у Авести се лепо прате сеобе у западне крајеве Ирана. Ну пранарод није живео у горама но у равници, у Бактрији, и одатле су Инди доспели под Хиндукуш у плодни Бадакшан, док се Иранци бављаху још око Самарканда. Арио-пелазги (преци Јелина и Л.атииа) кроз Хорасан и Мазандеран упутпли се пут Хелеспонта. Келтк. су седели око Каспискога Мора, и његовим јужним приморјем дошли у нлодну Закавкаску, после прешли Кавказ и дошли поред Цр, Мора до ушћа Дунава, артерије која води у срце Јевропе. Низ Оксус становаху Ариогерманци и Арио-словени, одатле су прешли у Скитију, потиснути турскотатарским номадима. Прадомовина имађаше три годишња времена (зиму, пролеће, лето), беше и брдовита, имађаше минерално богаство (со, злато, сребро, бакар). Флора и Фауна одговарају оном што се зна о прелазу из брдовите средње Азије у степну; близу је доместикација домаћих животиња у Азији. Ј. Шмит позвао се у потврду азиске ипотезе и на преисториске односе индојевропског иранарода са Сумеро-акадима, колико се језиковним датима могу констатовати, а на што су већ семитолози и др., упућивали (Кремер, Хомел, Паули). Јевропска је ипотеза била предмет претреса све до последњих дана. Шрадер је у своме великом делу овако излаже. Летимичан поглед на карту, која преДставља индојевропска племена онако, како их затиче историја у најстарије доба, учи нас да се није много пореметио разме-