Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

411

између Боденскога Језера. и Мајне Хелвети, до њих Боји, до ових Котини, па Теурисци, Уо1сае Тес1оба §еб — све до Карпата. К. МиденхоФ доказао је студи.јом месних имена да су се у 4. н. пре Хр. Келти п]»ужали на север до Везера и преко њега на исток (у правду 1лтећиг§ег Нен1е — Хилдесхајм, Гетинген — Ајзенах — Тириншка Шума). 0. Бремер помера ову ]'раниду до у Саксонску. — У средњем и горњем Подунављу биће колевка келтској народности, одатле су насељене исторпски иознате келтске земље, и онда је нетачна прича о Сиговесу и Беловезу, који су одвели келтска племена на исток и југо-исток из Галије, у Германнју и сев. Италију. Земље што леже између горње и средње Л.абе (Елбе) и Одре, на континенту, Шлезвиг-Холштајч, Јитланд, Данска Острва и јужна Шведска — то су прастара седишта германских племена. У доба Тацитово јављају се она на доњем Дунаву с Бастарнима, у поречју Висле готска племена — Ои1опе8 — и ту имамо прве германске сеобе нут југа. У Азији Индија и М. Азија, у Јевропи Британска Острва, цела западна Француска, Апенинско и Пиринејско Полуострво, средина и јужни део Балканскога Полуострва морају се искључити, кад се говори о првом и најстаријем ширењу индојевропских племена. Оно је могло бити изг.ршено на огромном простору од Хиндукуша до Рајне — али је ово земљиште и сувише пространо за један народ из иреисторискога доба, треба му ограничити првобитно место борављења у овој огромној области. У Азији је мањи део њезин, мало не све —- сама пустара, и нриродно је мисле браниоци јевропске ипотезе — да су индојевроиска племена у Азији, много мањи део, са стране дошла, а да се већи део задржао ближе око прадомовине, у Јевропи. Сеобе су индојевропских племена ишле разним правцима: на југ се упутише Инди, на исток Фрижанска и јерменска племена, на запад и пут југа Германци, на север и на запад Келти — тако да ништа не оправдава поставку да. су се она морала кретати с истока на запад поиут Хуна, Маџара и Монгола. Као да и то говори у прилог поставци да су у Јевропи ишле сеобе на југ и на запад, што се на западу и на југу сачуваше до у историско доба алоФилни народи (Пикти, Ибери, Лигури; Етрусци, Пелазго-Л.елези и Карци). Што су се више удаљавала од центра поједина индојевропска племена, све им је слабија бивала моћ да асимилују иноплеменике, тако да и сама подлегоше њихову утицају у разним правцима. Индојевропска племена у Азији (Инди, Иранци, Фризи и Јермени) потпадоше под утицај иноплемених народа и толико се с њима измешаше и променише, да само језик још оста да нам да упута где им ваља тражити стару родбину. Старије односе језиковне што се тиче вокализма чувају јевропски језици боље него арнски, а кад бисмо имали литавске и старословенске спомеинке из тако велике давнине, из које су најстарије ведске имне и