Просветни гласник

НАУКА П НАСТАВА

413

дити да су најбоље сачували старе особиие своје расе северни Германци, док су се јужни измешали и изгубили исконско обличје. Словени, Келти и др. ио типу су Фини, Монголи или Берберо-ибери, а само по језику Индојевропљани. С. 1з. Тау1ог долази до сасвим суиротнога гледишта, узима као карактерно обележје брахике#алију и истим методом долази до сасвим супротних закључака. — У новије време настаје обрт у решаваау овога етничкога питања. Пре свега узет је трећи тип према кроју лубање, месокеФални; даље су узети у рачун и други знаци, осим боје очију, косе и коже, ширина лица, Форма очних шупљина, коштани део носа, облик чела, обим лубањин. Ако се узме орбитни индекс, онда су Јевронљани, мрки Индуси, Фиџи-острвљани из исте групе. И најпосле се дошло до уверења да се не може добити нстинска класиФикација, а толико је прелазних ступњева и поступности у развитку, да већ тврде да се и лубањама облик може мењати (Ранке, Вирхов), а иосматрање лубања у примитивних племена и нова археолошка открића то донекле потврђују. Антрополози све више увиђају да краниологија у питању о развитку раса није оправдала наде, које су на њу полагане; лингвисти са своје стране увиђају да су језик и физички тип нешто засебно и да лубање и кости ништа не могу казати, чијег су народа, ако се не сачува језиковних предања. Питање о постанку раса одводи нас у неизмерно далека времена: у квартерно су доба биле готове и утврђене расе, а индојевропски пранарод живљаше у својој ирадомовини — на прагу историје, и у историско доба иада деоба и ширење индојевроиских језика. Саобраћај, освајање, колоиизација и истребљавање створише с другима још чиниоцима оно што се сад зове група сродних народа индојевропских. Индојевропљани нису представљали једну расу у антрополошком смислу ни у најстарија времена (имаху лубање разног кроја и облика, беху разнога стаса и састава, мрке и плаве масти), као што ни данас, стога се ке може ни одредити полазна тачка. у развитку те расе. 1 ) Велика и плава раса, изгледа, као да Је имала знатнога удела у процесу мешавине раса (Рацел). Јевропска поставка, ио којој би прадомовина била у источном делу Јевропе, има више разлога за себе, него ли азиска, иремда и њих не одваја голема преграда. Две су опет могућности и овде дате: или је била у северо-источном делу њезину (у шумској области руској до Балтика) или у југо-источном делу (у југоруским степама до Црнога Мора)? Ако су најстарији Индојевроиљани били сточари — у степи, ако ли су пак били ратари — у шумској области. У старо се доба поред покретних номада у степи јављају ловци и ратари у пограничној области (из-

Ј ) 0 мешању индојевроп. пл.емена с неиндојевропскима говоре и многи обичаји. који беху некад својина неиндојеврон. нлемена, на нр. право наслеђа по женској лози (»материн. нраво«), обнчај познат под именом соиуаДе или МаппегкЈпЉеи и т. д.