Просветни гласник

424

ЦРОСВЕТНП ГЛАСПНК

у злога ујака, који му прашта живот и оставља царство. Песме које је Мнлица слушада и бележила немају оне поетске узвишености, која Вукове зборнике одликује, па је и у номенутој песми доста рогобатности. Али се у њој онај владар-зликовац зове цар Самуило, а сестрић његов је син госиође од Херцеговине. Не мислимо одмах овде тврдити да је тај спомен Самуилов неодступно из најстаријега доба. Знамо да њега у другим песмама сличне садржине нема; знамо да је нме гвегово могло бити уметнуто и књпжевним путем, понајпре код толиких Фрушкогорских манастира где је Милица и слушала поменуту песму. Али опет држимо да је такав помен старога Самуила ипак ннтересан, и да је могао бити сачуван у другим каквим мотивима који су били јаснији и ближи кругу оних традиција што су некада настале око спомена Владимира и Косаре. А свакако није случајно што се оно, и кад би се доказало да је за горњу песму само позајмљено, позајмљује баш за песму у којој се пева о убијању царевих сродника! Није ли оно с кругом оних традиција којима Троношац није могао одолети, преживело и тога летописца, у чије је доба већ била веома помућена стара традиција, и докотурало се до половине XIX века као последњи звук најстаријег, негда. много популарног, певања народног? Што се тиче Качићева певања о Владимиру и Косарп, онако какво живи до наших дана у устима наших народних гуслара, о томе су довољно реФеровали Ст. Новаковић, у Наставнику, 1892, стр. 266.-276, и Дан. А. Живаљевић, у Босанској Вили, 1893, бр. 1.—2, изазвани чланчићрм ,Аи8 с1ет Већеп <1ег зегМвсћеп УоШверЈк", у Јагићеву Агсћгу-у XIII, где се расправља о данашњем певању о Владимиру и Косари. Новаковић је, за тим, доказао, а Живаљевић разгранао тај доказ, да оно певање које се у АгсЈт-у помиње није ништа друго до Качићева песма о Владимиру и Косари. Али је самим тим изазвано питање: да ли се о Владимиру и Косари није у народу певало и пре Качића, који је могао таку старију песму слушати и по њој своју испевати? Новаковић је, доказујући да је Качић своју песму исневао по Дукљанину, рекао, на поменутоме месту, и ово: „Питање је, да ли је још Качић имао за основу какву народну песму о Владимиру. Качић то није казао, а ни после нико није наишао нити на какву народну иесму, нити на какве трагове од пе. Има само књижевничких домишљања да је за извесне старије предмете Качић наслањао се на песме народне које су се онда још певале, а по том се изгубиле, Али домишљања остају то што су ... Ја држим да је Качић своју песму спевао по Дукљанину. Кад не би тако било, до сад би се ма где нашао живљи траг тој иесми и тим традициј&ма, као што је и осталима.. . Еад би се доиста могло осведочити, да се о Ђладимиру сачувала иесма у самоме народу, то би било врло знатно. Али иесма не би стајала усамљена ... „(стр. 275—276).