Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

425

Чини нам се да смо жељи Новаковићевој за изна&ажење трагова самосталног народног певања о Владимиру и Косари, ако не са свим а оно бар прилично оДговорили. Нећемо тврдити да се таком песмом послужио и Качић, али да је ље могдо бити и ире њега надазимо раздога веровати по подацима које су нам иружилл Троношац у почетку ХУШ и Миљица С., Српкиња у половини XIX века. Али сад долази иа ред питање које истиче из теорнје Маретићеве: да лл и песма о Вдадимиру и Косариније постала иосле Еосоаа из ириче ? Ми држимо да није. Околност, што су народне традиције о Св. Сави угушиле поожедње звуке народног певања о Владимиру и Косари, као што се види у Троношцу. сведочи да је такво певање морало бити веома старо и да га је почело нестајати доста давно, управо онда кад су после Косова друге гатке прелазиле у песму, те се само још један, готово нечујан, звук нашао пре пола века. Да се пак и пре Косова певало — да се, дакле могло певати и о Ваадимиру и Косари — показује и други сдучај, на који сада прелазимо.

У Ераљевини Србији, на стр. 143, штампана је под именом „Сва се војска Шишману предала" ова песмица: Еј ти горо, горице зелена! Можеш ли се за дан, за два минеш ? За дан за два, за целу недељу? Сва ее војска Шишману предаде! Ја не жалим што се је предала, Но ја жалим ту добру девојку, Што Шишману сас војску отиде. Вредна беше за три нова града: Чело гу је алтан хамајлија, Зуби су гу два низа бнсера, Очи су гу два бистра кладенца, Веђе су гу морске пијавнце, Уста су гу шећерли-кутнја! Лице гу је као јарко сунце. Та је песма из нишкога округа. На страни 408. забележено је да се та песма, иста само мало друкчија, пева и у топличком округу. Она је сва карактеристична, те је и ми, не могући издвојити само оно што је у њој друкчије, наводимо у целини. Натпис јој је исти, а сама песма гласи: Ој! ти горо, горице зелена! Могу ли те за дан, за два минем ? За дан, за два, за целу недељу? Да отидем Бану на вечеру ? Ја му не ћу господску вечеру; Да му кажем до две, до трд речи: