Просветни гласник

426

ЦРОСВЕТНИ .ГЛАСНИК

„Сва се војска Шишману иредала! Ја не жалим што се је предала, Него жалим ту добру девојку. Вредна, беше за три нова града: даље је, до краја, са' свим као и у првој песми. Шта пева ова песма тако је провидно па и јасно, да се ми на тумачењу њене садржине не бисмо ни задржавали, да испод прве није додана напомена: „Да ли ова песма не напомиње догађаје који се збише у овим крајевима у лето године 1330?", што је утврђено напоменом испод друге песме, где писац каже како „у првој поли ове песме име неколико реда, који ми се чине да још јасније подсећају на догађаје из године 1330". Тиме је писац „Краљевине Србије", М. Ђ. Милићевић, инехотицеиомутио разумевање садржине песмннепаи отежао доказњене аутентичности. Та драгоцена песмица у ствари пева догађај из године 1291, и пева га колико топло толико и верно. Збир онога што та два варијанта ако се тако могу назвати — казују, упућује правце на догађај који је описан у родослову Данилову, ,Животи краљева и архиепископа српских, напнсао архиепнскоп Данило, и други, на свијет издао Ђ. Даничић", 1866, стр. 116.-119. По томе оиису Шишман, кнез видински и владар западног дела подељене Бугарске, напао је, 1291, на земље краља Мидутина и продро дубоко у њих, ади се једне ноћи војска Шишманова пред местом Ждрелом 1 )

х ) Данидо, на поменутоме месту, вели да је војска Шишманова допрла тада до Ждрела у Хвосну: 8 до м^ћста глаголгемааго Хвоствна, и хотештиимв имв ввнити вв м^сто рекомо ЈКдрЉло, ико да вљамоутв тоу соуштеге достоннм много црвкБви домоу свпасова, рекшпе арвхигепископшб, и не ввзмогше.. .* За тим, мало даље, притајући како се непријатељи пред Ждрелом поплашише вели да се то учини молитвама Св. Симеона и Св. Саве »и арБхижреи христова светааго Арвсенига лежештааго тоу вв домоу светнихв апостолв ...« Све се то у главном помиње у тако названој »аутобиографијп Мнлутиновој«, која је штампана у Споменику С. К. Академије III. — На основу свега тога и сада се узимље да је ШишмаН без боја продро чак у само Косово, у срде Милиутинове краљевине! Нама се чини да ирилике упућују на дуги крај, на браничевско Ждрело, одакле је Милутин мало пре тога протерао браћу Дрмана и Куделина, придруживши Браничево држави Драгутинсвој. На то, иначе добро познато, Ждрело на Млави код доњега изласка из данашње Горн.ачке Клисуре, упућује и топогра«>ија, и вероватноћа догађаја да је Шишман могао лако доспети дотле без боја одакле је могао умаћи преко Дунава, јер је чудно да Милутин гони Шишмана с Косова до Дунава, да га не стигне а да опет пре њега уђе у његов Видпн! На браничевско Ждрело упућује и позшсао да су Дрман и Куделин, који су одатле недавно побегли, по својој прилпци, Шишману у Видин, кренули сада Шишмана на освојење онога што су они изгубили. —• Али два стара споменика изрично помињу Ждрело у Хвосну гце је архијеиискиија ? На то бисмо рекли да то објашњење и одаје њихову неисправност. Као што је познато још није са свим рашчишћено питање о томе шта је писао Данило а шта. други. Осем тога и у самом Данилову раду и у раду других има уМетака доцнијих настављача па ваљда и преппсивача. Да у њему има и туђих познијих уметака, види се и по ономе месту