Просветни гласник

НДУКА И НАСТАВА

427

поплаши од некпх необичпих појава на небу и почне бежати. За њом се нада Милутин, и, гонећи Шишмана који пребегне нреко Дунава, заузме његову престоницу Видин, па онда ступе у преговоре, који се заврше измирењем. По томе уговору мира Шишман призна над собом врховну власт Милутинову и ожени се кћерју српскога ве.ликога жупана Драгоша, а његов син Михаило, мало доцније, узме за жену Милутинову кћер Апу-Неду. Јасно је, да наведене песме певају тај догађај. Певач је ранијега доба могао у песми мислити на једну или другу Српкиљу, што ствар не меља, али нам се чини да то елегично певање још боље пристаје за судбину неименоване кћери Драгоша, жупана-бана, девојке чија судбина, поред свега тога што она постаје „царица видинска". има права на саучешће . . . „Кад се чита — вели Ст. Новаковић у делу „Срби и Турци", стр. 195. — историја средњега века, види се да су женидбе и удаје непрестано употребљаване да политици послуже стишавајући, одлажући и

где се говори како је Мидутин удао своју кћер за Шишманова сина Михаида »иже посл&ди 6 нстб царв ввсеи земди блБгарвсд^и' 5 . Према томе ми држимо да у позне послове, дометке, треба убројати све оно што објашњава где је Ждрело, т. ј . ове речи и речениде: »до м^ста глагодгемааго Хвоствна«, даље: »мако да ввзмоутв тоу соуштеге достоганшб миого дрвкБви домоу свиасова, реквше арвхигецископиге«, и најзад оно што се вели за архиепископа Арсенија: »лежештааго то у вб домоу светнихв адостолв*. Тиме је позни настављач, ила преписивач, ми слио објаснити где је Ждрело, јер је тада хвостанско Ждрело потиснуло јасан спомен браничевскога Ждрела. Ако стоји непоредио оно што Љ. Ковачевић у Годишњиди III, и што је поновљено у историји срп. народа Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића I, II изд. стр. 106. т.ј. да је Милутин архиепископију дреместио из Жиче у Пећ иосле рата са Шишманом видинским. — онда је несумњиво да је Шишмап прсдро до Ждрела браничевског. — II ово, са своје стране, утврђује ноставку Св. Вуловића, у Гласу С. К. Академије Х1ЛП, и приетајање Јов. Радоњића, у Летоиису Матиде Срдеке књ. 184, о томе да је Милутинова »аутобиограФија« ФалсиФИкована. — За Ждрело у Хвосну говори само та околност што је на путу за тај крај — у нишком и тодличком округу — све до данас сачувано сећање у поменутој песми. Али њу, допекле паралише друго сећање које је остало у самој околини млавскога Ждрела и које памти друкчије неке везе путем женидбеним »Син краља Драгутина побеже од свог ода Татарима Дрману и Куделину. Они му даду своју (?) кћер и ожене га њом; кад су мдадожењу и мдаду одвели у ложниду, дигне се српски краљевић па кроз прокод уз Комшу реку проведе српску војску на врх Вукана, гдејебила татарска резидендија (?). Како дођу Срби, они се одма почну тући. Дрман и Кудедин нису ту билп него мадо .двље да дошљу на Мдаву да им се донесе воде, ал' како се који враћао сваки каже: »Богме Млава мутна и крвава <,: . Онда они повикну: »е, Вогме прокопаше Срби!« и од тога се доба оно место где прођоше Срби назва Прокоп. Кад у местЈ где је сад село Шетоња изиђу на Млаву, а ту пливају каде татарске до врх воде и од тога изиђе реч »шетају*, и по том се и село назове Шетоња... А српска војска потуче све Татаре, и од силне крви сва је Млава била крвава.® (Пут лидејских дитомада по Србији 1868, Београд 1867, стр. 34. —35.). II ако ово причање казује како су Срби освојили Браничево за владе Драгутинове и Милутинове, што је нретходило Милутинову боју са Шишманом, ипак мисдимо да у њему има помешанога сећања на више догађаја, а та мешавина сведочи. на свој начии, како су ти догађаји били у узрочној вези међу собом.