Просветни гласник

442

био камен спотицања здравом људском разуму, и ма да ми нисмо ни мало иријатељи овог последњег, ма да он за нас ретко кад погађа истину, јер се оснива наинстинкту и несвесном ре.Флектирању, ииак морамо изузетно признати, да овде он има право. Здрав људски разум у своме наивном реализму сасма тачно сматра. непосредне објекте опажања за апсолутно реалне, и ето то његово уверење ми и хоћемо да одржимо, чистећи га од свих многобројних заблуда, које су неминовне на ступњу тако наивног инстинктивног реФлектирања. И ако смо успели да тачно аналишемо и откријемо заблуде наивног реализма, па да на супрот њему тачно Формулишемо становиште идеализма, онда и посао оних нових преставника наивног реализма није био узалудан, они су нагнали тиме идеализам, да дође нотпуно до свести о себи, да деФинише свој основни принции. 1 )

ДРАГАШ И КОНСТАНТИН ДЕЈАНОВИМ И ЊИХОВА ДРЖАВА НАПИСДО Д-р Јован Хаџи Васифевић. (НАСТАВАК) 4 II. Држава Дејанови -ћа Дејанову баштину насле^иди Евдокија и синови јој Драгаш и Кедстантин. Дејановићи наследили Оливерову баштину. Време насдеђивања Оливерове баштине. Дејановићи се јављају у Оливеровој баштини тек 1371. године. Драгаш, храОар војвода и мудар државник. 1'азмирице измећу Дејановића и Лазара Хребељановића пре 1372. године. Дејановића држава у времену унутрашњих немира. Дејановићи у савезу са Вукашином. Дејановића држава у 1372. години. Државне граниде Дејановића државе. Жеглигово у (Јредњим Вековима и сада. Није било никаквога града, центра или тврђаве Жеглигова, нити има остатака таквога града или центра државе у опште. Остаци старих римских утврђеаа у околини Куманова (старога Жегдигова). Државна организација. Рудници и војска у држави Дејановића и народна цредања о томе. Као што смо и досле напоменули, баштина Дејанова, после смрти његове, пређе у власт његове супруге, потоње царице Евдокије и њених синова Драгаша и Константина. У ово време је већ био умро (1355.) и ') Како идеализам базиран на овоме новоме нринципу може да реши све оне основне проблеме Теорије Сазнања, који су на досадашњем становишту идеализма сматрани за апсолутно нерешљиве (као на пр. проблем реалитета спољнег света), показала је моја Теорија Сазнања. ( >: ,Ргтсгр1еп Дег ЕгкешПш8в1ећге Рго1е§отепа гиг а1ззо1и1еп Ме(;арћу81к. ВегНп. .900). Како се на основу овог новог принципа основни метаФизички проблеми ако не деФинитивно решавају, а оно бар без сумње необично унрошћавају, ноказаће моја Метафизика (»Рппсгргеп (1ег Ме1арћув1к«). У оба иравца иставља се принцип апсолутног реалитета непосредне свести као принцип револуционаран у правом смислу те речи. »