Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

463

Нагоричко иоље или Нагорички крај. Црно иоље лежи заиадно, а Нагоричко и^точно од Куманова. Изгледа да је Црно поље то своје име добило од Црне Горе (Еарадага) и то опет у прошлим вековима. А име Нагорич познато нам је из прве половине XIV в., 55 ) готово пре имена Жеглигова. Негоричкп крај или Негоричко поље почиње од прилике од Еуманова и свржава се на реци Пчињи, а предео преко Пчиње, који је у Средњим Вековима спадао опет у жупу Жеглигово, данас је без имена и означава се именима сесскпх атара. Предео се овај свршава онде где почиње жупа Славиште, а то је у атару села Аљинца, старе Дејанове Архиљевице 56 ) која је далеко од Куманова пет сати.

* Што се тиче „ руина " у селу Младом Ннгоричину, по којима, као што смо напоменули, НаЈт, а по њему и сви остали, држе, да су остаци старога, Фиктивнога Жеглигова, стоји у ствари толико, да су то остаци старих , четрдесет цркава . в5 ') Данас је ових цркава, то јест остатака њихових, свега седам (а не као што ПаЈгп каже девет), и оне су остаци старих православних цркава. Стара нагоричка црква је била манастир, а ове црквице у Младом Нагоричину биле су манастирске црквице и скитије. 58 ) Иначе се у Младом Нагоричину наилази на остатке грађевина из римскога и византпјскога државнога живота. Тако, наилази се на читаве подруме и темеље, на тесано камење, црепове, тугле, на посуђе, ћупове и том подобно, али је све то из римско-византијскога периода, а не из времена српскога државнога живота, нити су пак то остаци старога српскога Жеглигова. Остаци ови, гезр. народна казивања о њима, завела су, као што смо напоменули, Наћп-а, док међу тим исто таквих остатака и предања о њима налази се и данашњи дан доста по Кумановској околини, и све и кад би ти остаци могли бити остаци старога Жеглигова, ипак се не би могло тачно одредити, где би било старо Жеглигово. Тако, таквих остатака налази се данас врло много и у атару села Оноја, 59 )

55 ) АЕ. Данило — Животи, 138 и доднији родосллви. (Споменик Срп. Кр. Академије, III, 115—116—). 56 ) 0 Архиљевици види у Додатку. 5, Ј Ово је познати број у хршпћанству— четрдесет мученика. — Исти је мотив познат у Мухамеданској вери. Отуда Турци на све стране имају Криаре — четрдесет мученика. 0 овоме има у » Ењизи араве верее« читавих историја. 58 ) Види о овоме у Браству VII — »По Кумановској и Скопљанској околини®, а још више ће бити у III члапку — »0 Нагоричким Црквама". 59 ) Опоје село далеко је од Куманова у правцу према Гњилану. У атару овога села од дужег времена се наилази на мног (Јбројне остатке старина. Ти су остатци махом просветни гласник , I књ., 5 св., 1902. 31