Просветни гласник

454

нрооветни гдасник

Доброшана , ео ) према Овчет иољу и на др. местима, али се ио љима не могу одређилати стара места и градови. И данас је дако постављати различите хипотезе о многим питањима, и то онако насумце, без и каквих познатих историјских и топограФСких Факата, те би се и о фиктивном Жеглигову могло миого што шта нагађати, а.ли ми ни за одређење овога Жеглигова немамо, данас, никаквих беДежака из римскога и византијскога иериода. Једино је што нам је данас познато то, што ее у римском периоду палазило између Ниша и Скопља, у бдизини Куманова (рачунајући и околне казе), место Апаипваго XXXV, 61 ) премда се ипак не зна, где је бага Аиаизаго ХХХУ лежало и где га ваља тражити. Судећи по околностима које смо мало горе навели, ваља га свакако тражити у близини Куманова. Гледиште НаЈт-ово, 6 ' 1 ) Јов. Драгашеви&а 63 ), А. С. ЈовановиКа 64 ) п осталих, остаје само празна претпоставка и консеквенца, јер за критичку историју нису довољна народна предања (без обзира на то што и она поричу тврђење горе именованих истраживалаца), ни из нрошлих векова, а камо ли она из последњих деценија овога века, кад је литература прокрчила себи пута и кроз најзатуреније крајеве полуострва и прибавила себи читаоце! А сада да идемо даље. * Е. Ј. Јир^чек* 5 ) ставља државу Дејановића у ред бугарских држава, међу тим и сам је, између осталога, мишљења, да је управа у-овој држави била, у потпуности својој, српска; да су владаоци и. елеменат, који је представљао народ у држави, били српски. Ил. Руварац, 6в ) Ст. Повакови№ г ) и други, стављају ову државу у ред српских држава, и то у-ред ^_ ' / из римскога државнога живота и састоЈе се у зидовима, у разном посуђу, у оружју, у новдима, у бакарним и тучаним статуама. Једну смо малу статуу из Опоја видеди код Кузмана Димитријевића трговца у Куманову и она представља каквога домаћега бога. ^ 0 ) Доброшане је село један сат на југу од Куманова. 0 остацима у овом седу, то јест у атару овога села, сиоменули смо у првој тачди ове радње. 61 ) ТаЂгпа РеиМп^епапа (Ес1. ПеијагЛгпез-а). "УУеКкаг4е (3. Саз^опив §епапп1; »РеиИп^епзсће ТаГе1. ж Овде стоји место Апаизаго, Апаизагиш (в. 88). М, РгпДег еГ 6г. РаНћеу »КауепаИз апопуш1 Совшо^гарМа е!с. 1860. Овде стоји (з. 205). Кеиаагоп. 62 ) К1еве уоп Ве1§гас1 па(1 8а1ошк (на пом. месту). 63 ) Археодошјско географијска истраживања (Гдасник Срп. Уч. Друштва Х1Д 7 ). 64 ) »Кодо« 1 (Живаљевића) година I, 11. *-') везсћкМе (1ег Ви1^агеп, 233—334. Себ1и ро ВиШагзки, 403 и даље. Бав Еигз^епЉит Ви1^апеп 474... 66 ) 0 Кнезу Дазару... 109. 6 ') Срби и Турди у XIV и XV в. 182.