Просветни гласник

510

просветни гласник

§и1апа и р1игаНа 1;ап1ит; лромена туђих именица, — 2. Придеви само као атрибут и само као предикат; иридеви за присвајање. — 3. Заменички прилози ћа, ђгег и »о; неодређене заменице и промена њихова. — 4. Бројеви као имедице и промена њихова; именице уз бројеве. — 5. Глаголи неправилнп; глаголи који имају за помоћне глаголе и ђабеп и јет. — 6. Синтакса простих реченица и све остало као у IV разреду реалне гнмназије. VI, Разред (4 часа) Све као у V разреду реалне гииназије. Већи број часова (по 1 недељно) употребити на сређивање целокупне граматике, на утврђивање Фразеологије и германизама и на чешћа вежбања са српскога на немачкп. VII, Разред (3 часа) Све као у VII разреду реалне гимназнје. Уз то прочитатп с ученицима још 8сМ11ег, Вгаи!. уоп Мебзша. VIII, Разред (3 часа) Све као у VIII разреду реалне гимназије. Уз то прочитати с ученицима још СгОеТе, 1рћ1§еше аиЈ;' Таипз.

IV. ИЗ ФРАНЦУОКОГ ЈЕЗИКА : А. РЕАДНИ ОДСЕК III. Разред (5 часова) Правила за читање. Оппгта правила; изузетке доцније, на штиву. Облици. Најпотребније о облицима: члан, именица (множина, промена), придев, заменице, бројеви (прости и редни). Глаголи: помоћни, правилни, безлични, повратни, неправплни (они на које се наиђе у штиву). Времена и начини, са изузетком оних који се не налазе у српском. Трино стање. Унитнп ц одречни облик. Адверби. — Синтакса. Узгредно тумачење синтактичких особина француског језика на које се наиђе у штиву. — Штиво. Француска читанка (елементарна). — Школски и домаИи задаци. Диктат п препис. Вариације текста. Учење речи, песама и лакших текстова. IV. Разред (5 часова) Правила за читапе. Допуне (изузеци и теже у изговору). — Облици. Неиравилности и изузеци који се на штиву нађу. (Систематично). Члан (партитивна употреба). Именица (образовање множине). Придев (образовање множине и ж. рода). Заменице (све врсте). Бројеви (остале врсте). Глаголи (сва времена и начини); неправилни (систематично, али само они који се на штиву нађу). Предлози, свезе, адверби. — Синтакса. Узгредно тумачење синтак. особина на које се наиђе у штиву. —- Штиво. Једно од ових: Хтгег с1е Мм/Мге, Ва јеипе 8Љепеппе, Рпвопшегз Ли Саисазе; СгаИапЛ, ЗпнБш! 1е тапп; РеггаиИ, Соп^ев; Ј Ое(ое, Коћтвоп (у преради ВеУ018т-а). —• Школски и домаЛи задаци. Диктат, препис. Вариације текста најнростије. Учење речи, иесама и др. — Конверсација. Најпростија питања и одговори, иарочито уз штиво; препричавања.