Просветни гласник

730

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

траве. У свакои иравцу наилази се на нове родове, свака дубииа ииа своје карактерне форме. У великим дубинама ночињу чворновите траве, затим пластичке са тестерастим исечеиим крајевима и као иаитљнке, које са својим лишћем од 6—12 стопа дужине образују подводие шуме. Овде станују леие краљуштаве рибе, стасите морске игле, којо нроднру брзином стреле кроз замршено лишће, и морске шкорније, које иадају у очи због сребрнастог прелнвања свога зеленкасто-нлавог тела. Шрод1оз8И8 н гаха жипе у чести иодводних шума, док злаћане скумбрије, налик иа наше тице, играју се на врховима биља. Из дубнне овог иоследњег морскп рак пружа своје кљеште. Велики и мали делФини јуре се као пси, кад играју. Круипе траве увећавуу се што су ближе поларним местима, и овде у мраку грандиозннх шума налазе уточиште морски велнкани — китови. Рашћењо биља нрекида се тамо, где нема довољно светлости; а то је на 80 —120 метара дубино. Иоследњи траг светлости ишчезава, како показуЈу осетљиве фотографске плоче, па 500—600 метара дубине. Даље влада иотиун мрак, и на 1000 метара дубине гемпература пада ннже-|-4 0 С; у великим дубпнама од 5000 метара она се колоба између -|- 2° и 0°, у полариим пак морима томпература јо иа дну — 3°. Ако услед овога морско дно на таким дубннама нредставља савршепу иустињу, нокривену црвеном глином, која постаје од љуске и скелетннх делова мириада морских животиња н из иресног блата, ииаи до велнке дубпне жнвотнњски живот остаје богат како је наиред оиисан; п неки реткн родови чак ностају многобројнији у дубнни. Ове животиње у дубинама интересантне су још но томе, што њпхово тело по своме саставу може да нздржи огроман нритисак воде, који на дубини од 1000 метара има 10,850 килограма на кнадратни сантнметар. Прн том су се њихова тела својом организацпјом тако прнлагодила нритиску воде, да не могу да живе у вишим слојеви.ма, гдо је иритисак мањи. Кад се ове жнвотиње извуку или помоћу каквог апарата, или номоћу мреже, оие су мртво са прсиутом површином. Колика је снага нрнтиска у дубннама, на које су опо навикло, види се иј Факта, што ваљцн од запушача, утврђепи за мрежу кад се извуку из воде, они су снљоснути и не могу да иливају. Гњурац се обезбеђује од прнгиска тим, шго навлачи 3 — 4 кошуље, толико нанталона и чарана, поврх свега ово1а гњурачки костим из еластичног каучука, који је об :ожен с обе стране тапком добро учињеном кожом; иоврх свега овога навлачн херметички шлем и грудњак од калајисаног бакра. Цела је опрема тешка 160—180 фуната. Услед овога за гњурачкн носао нотребан је јак састав и цре свега иотнјно здраво срцо: и најмања мана срца може се толико увећати да доводи до катастрофо. Најиовији гњурачки аиарати имају у шлему сем ваздушастих лула са вештачком вентилацијом н регулисаном измеиом ваздуха, још н елекчрични апарат за осветљењо и телофон радц општења са земљом. Чизме од најјаче коже са оловним ђоновима тешке су најмање 30 — 35 фуната. За ншроким иојасом носи се раднички инструменат и волики нож; последњи је потребаи па случај борбе с ајкулама. Ајкула, ако је сама, бежи од гњурцп, али у гомили као и вуци она иостаје одважна. Онасннје су од ајкула јегуље, које достижу неколико лотара дужине, врло одваж.не, иеобпчпо ирожд^^љпве и које шшадају у гомнли. Одоздо, озго, са свију страна бацају се на гн.урца и труде со да га ухвате нарочито за руке. Што иадне у њихове страшне зубе, то је пропало; њпховн су нападе тим опаснијн, што јо готово немогуће ухватити и раниги ово животиње, који иливај) брзо као стрела. При нанаду оне пуштају потмулн звук налик на лајање пса. Напади великнх иолина чпне нзузетне случајево, Међутим гњурац, снабдевен најповијом онремом, нема се чега бојати; он увек може да их