Просветни гласник

48*

Б е л е Ш к е

729

ком снагом, већ је у вези са можданом масом пре психичког развитка, оио је дакле физички везано за материју. Ако је ово тачно, онда детињи мозак прихвата утиске без икаког духовиог рада и сачува их чисто механички, те се може уиоредити са ФотограФском плочидом или воштаним ваљком на ФонограФу, којима је све једно, да ли примају просте или најсложеније творевине; они их механички задрже услед физичке особине своје материје. Исто тако Фиксира детињи мозак светлосне и звучие таласе и многе друге утиске, шго му их чула саопштавају. Ну које су то особине, на којима почива физичка снага намћења у мозгу, то знамо псто тако мало, као што зпамо, којим особпнама има да се принише његов психички квалитет. Али у сваком случају, снага, којом детнњи мозак тражи и задржава утиске, ванрсдно је велика. Да је ова снага везана за Физичку природу мозга, излази још И! тога, што памћење стоји у најтешњој вези са. фпзичким саставом мозга, мењајући се са нроченама у склоиу мозга. Тако иоказује снага памћења за живога три промене. Најјача је у детињству, поиушта у зрелим годинама, а у добу старачком је најслабија. Исто је тако стална појава,- даједетпњи мозак најбогатији крвним судовима п крвљу, показује бледоцрвсну боју и нарочиту нежност свога ткива. У средњим годинама живота крвни судови су мање распрострањени, ткпво је грубље а у стара.чкоме добу јо мрежа крвних судова ређа, његова суисганда још грубља. Докле, ирема томе, количина крвп оиада, садржина масних делова (сржи) у мозгу је у средњим годинама најјача, а у старости пак цревлађује везивно ткиво. Одатле се ласпо долази до закључка: да исихичка снага интелигенције стоји у везн са богатством у масним деловпма мозга, а снага памћења са Финоћом ткива. Даље се зна из патологије да памћење потпуно ишчезне кад омлитави мождана кора. Према томе је иотребна извесна чврстина мождане масе, да би се могла угврдити таласања звука, светлости, топлоте итд. Ако је конзистенција мозга одвише мека, онда је утврђивање утисака исто тако немогућно као и у сувише тврдој маси. Како се уиијају утисци памћења у мождану масу, то не знамо за сада; само толико знамо да Фиксирање утисака или памћење нпје нераздвојно од мождане масе. Не само време, него и тсжак удар, пад и други механички утицаји могу од једном да униште памћење. И у томе се понаша мозак слично воштаном ваљку на Фонографу. Ако падне овај са веће висине на земљу, онда он изгуби велики део својих цртица и не може више да потпуно репродукује мелодију илн говор. Ако је утврђено да намћење почива на механичкнм постунцима, који се оснивају на извесним физичким особинама градива што се налазе и у анорганској ирироди, онда смо учинили први корак за тумачење исихичких појава; јер је иамћење темељ свих исихичких иојава, на њему подижс душа сву своју моћну и величајну зграду. Н. М. И. * Живот на дну мора. — У журналу „Бге №а1иг" М. Данклер изпосн прегледну слику живота на дну морском — на. основу извешћа старог гњурца Д. Линдштрема. Са дна се подижу коралови брежуљци, који напомињу час подводне шуме са богато разгранатим дрвећем и џбуњем, час се лоди;ку у висину као цевн, образујући стубове, час представљају чврсте комиактне масе. Ове мађионичке шуме, теснаци и гротови преливају се у разне боје. Овде цред вама излази ружичаста грана, тамо се ваш поглед губи у зеленкастој плавој магли. На ове брежуљке утврђује се корење морске траве, ове карактерне нодводне биљке, а над њима нливају џбунићи мехурасте траве. У околини Хелголанда Линдштрем је нашао не мање него 315 родова морске